DECA TEMELJ DRUŠTVA KOJE CENI KULTURU: Marta Aroksalaši Stamenković o državnom priznanju za Dečje pozorište u Subotici
MI smo tu zbog dece. Mi treba da budemo kreativni, da shvatimo koja je naša uloga, da deci pružimo ono što je danas veoma važno, a to je da im od malih nogu usadimo ljubav prema kulturi.
Deca nisu kao druga publika, njima ne smete da ostavite prazan prostor, već da im uvek pružate zanimljive sadržaje koji idu u korak sa vremenom. Samo tako će stasati u ljude koji istinski vole kulturu i umetnost, a svi znamo koliko je to značajno i za samog čoveka i za društvo uopšte.
Na ovim temeljima, koje nam predočava Marta Aroksalaši Stamenković, Dečje pozorište u Subotici radi i stvara bezmalo 90 godina. Pregalaštvo i rad na stvaranju predstava za najmlađu publiku, ali i postavljanje temelja za društvo u kome se kultura ceni, prepoznato je i ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlikovano Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena, za izuzetan doprinos kulturi.
"Nastojanjem uprave Sokolskog društva u Subotici je otvoreno lutkarsko pozorište kojim je rukovodio Oton Tomanić, inženjer koji je svršio naročit lutkarski tečaj u Ljubljani.
Pozorište je smešteno u suterenu nezavršenog Narodnog doma. Još prošle godine uprava je nastojala da ostvari ovu lepu kulturnu tekovinu, ali usled pomanjkanja materijalnih sredstava, to je bilo nemoguće, iako se za to prilično novaca žrtvovalo" - ovim rečima je 6. decembra 1934. godine u listu "Jugoslovenski dnevnik" zabeležen početak rada lutkarskog pozorišta u Subotici.
Prvi profesionalni ansambl je formiran u sezoni 1953/1954. godine. Izvođenjem prve predstave kao dramske forme "Dečaci Pavlove ulice", lutkarsko pozorište je promenilo naziv u "Dečje pozorište - Gyermeksznhz". Predstave se izvode na srpskom i mađarskom jeziku, a od 2002. ova ustanova, odlukom Skupštine, pridodaje i naziv Dečje kazalište i time postaje jedino pozorište u državi koje radi na tri jezika, uključujući i hrvatski.
Pozorište godišnje izvede pet premijera, po dve na srpskom i mađarskom jeziku i jedan dvojezičan program.
- Trudimo se da ostanemo na usluzi najmlađima, ali ne samo da im izvodimo predstave, nego i da ih uključimo u rad. Uz predstave u našoj kući, odlazimo i po školama i realizujemo zajedničke aktivnosti. Naše pozorište i "Teatar u pelenama" jedino je u Srbiji koje se obraća i bebama i na taj način razvijamo kulturne potrebe kod dece bukvalno svih uzrasta - ističe direktorka Dečjeg pozorišta, dodajući da je za desetak godina pozorište u grad donelo 120 nagrada.
- Ovo je ozbiljno priznanje, ne samo za nas, nego i za Suboticu kao našeg osnivača. Moramo da podignemo letvicu, svako obraćanje deci moramo da shvatimo kao maksimalnu obavezu, moramo da budemo hrabri i verujem da smo nagradu zaslužili i zbog hrabrosti i preduzimljivosti. Obećavam da ćemo nastaviti sa još više energije i entuzijazma, da uključimo decu iz celog grada. Ovo može da bude i putokaz drugima da se ne štede, da rade, da realizuju svoje ideje i to se, verujte, uvek isplati.
Direktorka podseća da je Dečje pozorište ostalo u kontaktu sa publikom i tokom kovida, a nedavno je počelo i sopstvenu produkciju Depo TV u kojoj mališani i profesionalni glumci i reditelji snimaju emisije koje se potom emituju na internet kanalu. Reč je o novoj delatnosti Dečjeg pozorišta, koju je podržalo Ministarstvo kulture.
- Do kraja godine imaćemo opremu za jednu "mini televiziju". Uz novac koji smo dobili, za ovaj projekat najznačajniji su volja i energija dece koja učestvuju u internet televiziji.
Oni sve rade sami, a mi im pružamo neku vrstu logističke podrške. Formirali smo ekipu novinara koji su pravili različite vrste emisija na teme koje njih zanimaju poput sporta, zoološkog vrta, igre, plesa, a predstavljali su i određene profesije... Imaju mnogo ideja i sada svi zajedno učimo kako se nešto medijski proizvodi - objašnjava Aroksalaši Stamenković.
U ovom jedinstvenom projektu učestvuje oko 60 dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta koji su sami osmišljavala i realizovala sadržaje koja ih interesuju. Na internet kanalu sada je 21 epizoda, na srpskom i mađarskom jeziku, a u planu je snimanje još emisija. Tako je nastala i "Kalinina kreativna radionica" u kojoj jedanaestogodišnja devojčica pokazuje kako se pravi dekupaž. Tu je i "Moja kuhinjica", "Niko kao ja"...
U snimanju su pomagali i profesionalci, glumice Dečjeg pozorišta Viktorija Palfi i Danka Balać, kao i reditelji Jelena Štetić i Mihajlo Plankoš.
- Jedna od ideja kojom se bavim je detektivska serija, jer su one popularne pa ćemo doći i do publike, a uz to deca uče da nastupaju pred javnošću, da im kasnije u životu to bude malo manje strašno i ovo iskustvo će im sigurno biti dragoceno - objašnjava reditelj Mihajlo Plankoš.
- Deca su kreativna, zabavna i iskrena i jako je lepo raditi s njima. Imamo mnogo ideja i verujem da ćemo ih zajedno realizovati.
UGLEDNI MEĐUNARODNI FESTIVAL
DEČJE pozorište je osnovalo i Međunarodni festival pozorišta za decu još 1993. koji je izrastao u jednu od najznačajnijih manifestacija, ne samo u regionu.
- Za gotovo 90 godina postojanja, Dečje pozorište je izraslo u ustanovu čiji organizacioni i umetnički nivo mogu da odgovore na najsloženija pitanja savremenog teatra za decu. I sami smo rado viđeni gosti na međunarodnoj sceni, od Sofije, Bukurešta, Berlina, Stokholma, Sankt Peterburga, Malmea, Meksiko Sitija... kao pravi ambasadori kulture za najmlađe. Naravno, nikako ne zapostavljamo ni mališane u najmanjim selima širom Srbije - kažu u teatru.