U KLUPAMA POSLE PET DECENIJA: Susret prve generacije policijske škole u Sremskoj Kamenici
PITOMCI prve generacije Srednje policijske škole iz Sremske Kamenice sreli su se ponovo posle 50 godina, da bi se družili, podsetili na đačke dane i pričali o svom poslu i porodicama.
Foto privatna arhiva
Najzaslužniji za okupljanje školskih drugova za godišnjicu mature je Milan Marković iz Glavičica kod Bijeljine. Za njega kažu da je bio najbolji drug iz tog vremena i da nije čudo što je od onda stasao u vrsnog univerzitetskog profesora.
- Lepo je Branko Radičević pisao da je "od mladosti, pa do groba, najlepše đačko doba" - poručuju maturanti od pre pola veka.
- Bili su to nezaboravni dani druženja, učenja, vežbanja u našoj školi, koja nam je i sada širom otvorila vrata. Zaista nam godi kada osetimo poštovanje mlađih kolega.
Milan Marković, Miodrag Samardžija, Dušan Tomić, Miroslav Cvijanović i još neki od njih su i u školi bili nerazdvojni drugovi. Pričama nije bilo kraja. Svi oni su bili uspešni u policijskim dužnostima, kao i u drugim poslovima za koje su se kasnije odlučili neki od njih. Foto privatna arhiva
Pristigli su nekadašnji maturanti iz raznih krajeva Srbije, a među njima i Radenko Popović iz Loznice, inače rodom sa leve obale Drine, koji je bio dugogodišnji starešina policije u Vukovom kraju, baš kao i Miodrag Samardžija, legendarni policijski inspektor i rukovodilac, koji je zaslužan za "kaljenje" brojnih generacija mlađih kolega.
U Loznici se skućio i Miroslav Cvijanović, koji je u grad na Štiri došao iz Hrvatske, gde je bio cenjen policijski starešina u svim sektorima, uključujući i bogat staž komandira Graničnog prelaza Trbušnica, nastalog posle raspada države čiji su oni bili pitomci.
Okupljeni sa ponosom govore da pripadaju generaciji koja se borila svom snagom i svim srcem za svoje mesto "pod suncem", što je često bilo teško, komplikovano, a ponekad i rizično u ta vremena. Foto privatna arhiva
Nekadašnji maturanti su istakli koliko je bitno da se nisu obrukali i da danas jedni drugima gledaju u oči kao ljudi čije su duše ostale čiste, kao one kada su kao dečačići stigli na školovanje.
Na ovu "prozivku", gde ih je dočekala omiljena profesorka nemačkog jezika Slavica Andabak, došlo je 66 od tadašnjih 300 pitomaca, ne samo iz Srbije. Pridružili su im se i nekadašnji polaznici iz Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i BiH. Poseban pozdrav stigao je iz Njujorka, odakle se drugovima javio i Gavro Nešković.