LIVAĐE LEPŠE NEGO NA SLICI: Negoslava Stanojević fotografijom na "predsedničkom konkursu" privukla pažnju (FOTO)

Pogled iz dvorišta vikendice u mestu u kome je rođena uvek je na Negoslavu ostavljao snažan utisak, ali se pre dve godine, tokom korone, dogodio trenutak koji je ova penzionerka iz Niša ovekovečila.

- Moje Livađe je najveća ravnica u Zaplanju. Što bi rekli stari ljudi, "ravno je ko tepsija" i to usred planinskog kraja koji odiše živopisnom lepotom netaknute prirode. Spremila sam kolače i ponela sam ih tetki u komšiluku. Na izlazu iz dvorišta ponovo me je očarao pogled u daljinu, ali je toga dana bio posebno lep. Samo sam na trenutak razmišljala, a onda sam se vratila kući po mobilni telefon i "škljocnula" - opisuje Negoslava vreme nastanka fotografije ne sluteći da će njome proslaviti rodni kraj kome se stalno vraća.

Ona kaže da je predeo bio mnogo lepši nego što to slika može da pokaže. Fotografijom se nikada nije bavila. Voli da "zabeleži" lepe predele, ali je pogled na ravnicu u kojoj se rodila po svemu sudeći bio posebna inspiracija.

- Relativno često odlazim u Donji Prisjan i volim taj svoj kraj. Zbog toga mi je najdraže što se ovo dogodilo, jer se čulo za moje selo. Dobra je reklama i za celo Zaplanje i Suvu planinu koja je u pozadini. Drago mi je što se i na ovaj način pozitivno priča o jugu Srbije, jer smo mi južnjaci, verovatno zbog dijalekta, često prikazivani kao neuki - dodaje naša sagovornica.

Iz svog sela otišla je kao dvogodišnja devojčica. U Nišu je završila studije ekonomije.

Četvrt veka provela je u niškim "Narodnim novinama", gde je radila kao privredni novinar i šef marketinga. Otišla je iz ove kuće, a dok je čekala penzionerske dane postala je blogerka. Objavila je i dve knjige, "Jošte čekam taj reč da mi rekne" i "Blag reč - baba Grozdine priče iz Zaplanja", pisane svrljiško-zaplanjskim jezikom, odnosno jednim od prizrensko-timočkih poddijalekata srpskog jezika.

- U Nišu postoji deo grada koji zovu Zaplanjsko naselje. Slušala sam babu, majku, rođake, komšije... Niko od njih nije znao standardni već zaplanjski jezik. Bilo me je sramota da pred zemljacima govorim književnim jezikom već bih se načinom izražavanja, čim izađem iz autobusa na Trošarini, vraćala korenima - objašnjava Negoslava kako je uspela da sačuva jezik svojih predaka.

Ona piše i na standarnom jeziku. Poezija je njena ljubav iz školskih dana, pa ima i pesme "na oba jezika". Njene knjige, na časovima dijalektologije, čitaju i studenti grupe za književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, a zahvaljujući blogovima očarala je Zaplanjce raseljene širom sveta koji joj se, u iščekivanju novih priča, javljaju sa brojnim pohvalama.

Negoslava kaže da ranije u njoj nije bilo takmičarskog duha, ali je pandemija to promenila. U uslovima izolacije počela je da učestvuje na književnim konkursima na kojima je takođe osvajala nagrade. Kada je čula za "predsednički konkurs", znajući da ima lepu fotografiju, pomislila je: "Što da ne?". Pobeda joj je važna zbog promocije rodnog kraja i nade da će put Zaplanja krenuti mnogi koji do sada za ovaj deo Srbije nisu ni čuli.

Negoslava je uverena da će mu se, ako dođu prvi put, uvek vraćati. Kako kaže, "možda od svega bude i neke vajde za moje Zaplanje".

PRELEPI PLANINSKI KRAJ

ZAPLANjE je pasivan i malo poznat kraj koji okružuju Suva planina, sa jedne, i Seličevica, Babička Gora i Kruševica, sa druge strane, dok se na jugu završava Visokom čukom i Velikim Crtovom. Ono je smešteno na tromeđi opština Babušnica, Gadžin Han i Vlasotince. Donji Prisjan je od Niša udaljen 50, a od Vlasotinca oko 30 kilometara. U njemu živi blizu 150 ljudi, ali se uglavnom radi o staračkim domaćinstvima. U svojim knjigama Negoslava nas upoznaje sa njihovim mentalitetom, navikama, radostima i bolima i to kroz prizmu naratora baba Grozde - pripadnice najstarije generacije preostalih Zaplanjaca.

DRUGO SELO - DRUGI JEZIK

DOK nam sa velikim ushićenjem govori o bogatstvu srpskog jezika, Negoslava ističe da se čak ni u svim delovima Zaplanja ne govori na isti način. Svako selo, zaselak, pa čak i mahala imaju svoj jezik.

- Donji i Gornji Prisjan razdvaja samo brdo, ali se u ova dva sela ne govori isto. Ovi iz Gornjeg Prisjana nas u Donjem Prisjanu zovu "gigavci", jer oni u svom govoru ne koriste ono leskovačko "gi-ga-gu". U našem delu Zaplanja kažemo "oće - neće", a u nekim drugim čućete "oče-neče"... - ističe Negoslava.