INŽENJER GLJIVE ZNA "U PRSTE": Dragan Kugler iz Niša nekada bio poslovni čovek, a sada druguje sa prirodom
PRE samo četiri godine Dragan Kugler poznavao je samo tri "kafanske" gljive a to su lisičarka, vrganj i šampinjoni, a sada se može pohvaliti da je na njegovoj listi čak 350 vrsta pečuraka koje rastu nadomak Niša, na Popovoj glavi.
Posle rada na železnici i privatnog biznisa, Dragan se potpuno posvetio gljivarenju, ali i upoznavanju flore u okolini sela Čamurlije gde živi sa porodicom. Usavršio je pravljenje tinktura od lekovitih gljiva, a njegova vodnjika je eliksir koji "diže iz mrtvih".
Dragan ne krije da je odrastao na niškom asfaltu i da ga do pre nekoliko godina nije mnogo zanimao biljni svet. Kako je od jednog urbanog poslovnog čoveka postao prirodnjak ne ume ni sam da objasni, ali u suštini te promene leži zasićenje trkom da se zaradi.
- Dobrovoljno sam otišao iz Železnice jer sam hteo da se posvetim rasveti u arhitekturi. Dobro mi je išao posao, ali sam izgubio sebe. Preseljenje iz centra grada u Čamurlije bilo je moj spas - priseća se Dragan.
U proseku, prepešači od 10 do 20 kilometara dnevno, pa je u tim "lutanjima" počeo da otkriva za njega novi svet, gljive i biljke su mu postale preokupacija.
- Sezona gljiva traje od marta do novembra i svaki mesec ima svoju "zvezdu". Od martovske koja je zakonom zaštićena i ne sme da se bere, preko smrčka, đurđevke, šljivovke, lisičare, vrganja, rujnice, puževice, panjevčice, judinog uveta... - kalendarski nabraja Dragan koji se posebno posvetio lekovitim gljivama, kao što su reiši, smrdljivi stršak, ćuranov rep, brezova guba i čaga.
Naš sagovornik ističe da u našoj zemlji za jelo koristimo 15 do 20 vrsta pečuraka, u Evropi 50 do 80, ali zato Kinezi jedu od 300 do 400 različitih gljiva.
- U svetu se veliki novac ulaže u istraživanje gljiva a kada sam ja počeo da se interesujem za ovu oblast, na raspolaganju sam imao samo pet doktorskih disertacija. Pored moje upornosti i interneta, naučio sam dosta toga. Tinkture pravim dvostrukom ekstrakcijom i moja je preporuka onima koji ih koriste da obavezno dodaju i nekoliko kapi limuna, jer on oslobađa polisaharide i minerale - savetuje Kugler.
NEMAC
DRAGANOV deda po ocu Mihail je Nemac iz Kelna, koji je došao u posetu rođacima. U Vojvodini je i upoznao Draganovu babu, sa kojom se oženio...
STARO SLOVENSKO PIĆE
STARO slovensko piće pravi se od šumskog voća, lekovitog bilja i vode, a postupkom prirodne fermentacije dobija se jedinstven napitak kiselkastog ukusa. Može se i zasladiti medom.
- Moja vodnjika ima 15 vrsta voća i nekoliko vrsta lekovitog bilja, počnem sa divljim jabukama, a završim sa mušmulama. Na kilogram voća dodaje se 2,5 litara vode. Koliko se soka istoči toliko se dodaje voda i tako preko cele godine - otkriva nam Kugler svoj recept.