ZELENA EVROPA NA POKRETNOM MURALU: Osmoro mladih umetnika iz Srbije i inostranstva kolektivno nastupa u Novom Sadu

С. БАЈИЋ 07. 05. 2022. u 08:25

BUDUĆNOST Evrope je u solidarnosti, negovanju tradicije i raznolikosti, uzajamnom razumevanju i poštovanju prirode, bez ratnih ideja ...

Mural će biti predstavljen na Dan Evrope, Foto S. Bajić

To poručuju osmoro mladih umetnika iz naše zemlje i inostranstva, koji su oslikali pokretni mural u Kreativnom distriktu i u centru Novog Sada, u okviru inicijative "Nacrtaj mi budućnost Evrope".

Njihovo delo, na kojem su univerzalnim jezikom originalno projektovali zajedničku budućnost evropskih naroda i ujedno promoviše ovogodišnju Evropsku prestonicu kulture na društveno angažovan način, biće predočeno na Dan Evrope, 9. maja, na Trgu slobode.

Đakomo Zeki i Đulija Kijari iz Italije, Sanja Simoska i Marko Vujisić iz Severne Makedonije, Mišo Joskić iz Crne Gore, Frančesko Dinaj iz Albanije, Andrej Josifovski i Pavle Ćurčić iz Srbije su kreirali mural na pokretnom panou od 25. aprila kroz kolektivni umetnički performans.

- Budućnost Evrope je zelena - kaže crnogorski umetnik Joksić.

- Indijanske boje na naslikanom dečakovom licu označavaju rođenje novog odnosa sveta prema prirodi, koji je zelen i ujedinjen protiv ratne ideje.

Pavle Ćurćić, Foto S. Bajić

Rad Italijanke, Đulije Kijari, kako objašnjava, predstavlja nestabilnost mlađe generacije, a budućnost Evrope vidi u pomaku prema ljudima koji voze bicikl i vode računa o naciji i o novim generacijama. Njen zemljak Đakomo se fokusirao na decu, koja su slobodno, spontano i bezbrižno povezana sa prirodom. Albanac Frančesko Dinaj ističe da njegovo umetničko delo pokazuje bogatu prirodu, dečju igru sa pticama, čoveka i prirodu ponovo zbliženih zajedno.

Marko Vujisić naglašava da je njegov rad inspirisan željom da Evropa postane prijatno mesto za život, pa je na svojoj slici, nekoliko apstraktnih evropskih objekata i zgrada, prekrio zelenilom.

Sanja Simoska, Foto S. Bajić

BEZ LAŽI

- VOLEO bih da vidim budućnost Evrope bez lažnih vesti i obrtanja realnosti u medijima.

Moj rad je komentar na cenzuru i filtriranje događajima, a predstavljam poznatu Kelinijevu statuu, Perseja sa Meduzinom glavom koja je pretvorena u piksele - kaže Pavle Ćurčić, Beograđanin.

Pogledajte više