ČAMOTINJU DELI SA OVCAMA: Mara Đorđević (72) godinama je jedini žitelj dimitrovgradskog sela Iskrovci

Selo od dvadesetak kuća, kraj obližnjih Petačinaca u kojima odavno nema više nijedne žive duše, opstajalo je do pre tridesetak godina, a onda je počelo pražnjenje.

Do pre nekoliko godina čuvala je nekoliko krava, desetak ovaca i koza, a sada se skromni imetak sveo na svega nekoliko ovaca i napuštenih pasa koji su ovde dovedeni iz grada i nemilosrdno izbačeni iz automobila. Mara živi od skromne penzije, od koje nahrani i napuštene kućne ljubimce. U šali kaže da su joj i te pare mnogo jer desetinama kilometara uokolo nema nijedne prodavnice.

U Iskrovcima se posebno teško živi zimi. Noći duge kao godina, a dani ledeni.

- Leti dolaze ljudi koji su poreklom odavde, a otišli su put Dimitrovgrada, Pirota, Niša ili dalje. Dođu da obiđu očevinu, prikuju poneki ekser u dotrajale plotove i tarabe i odu za nekoliko dana. S jeseni se mogu videti drvoseče i poneki lovac, ali već od kraja oktobra do kraja marta nema žive duše - priča Mara.

- Posebno mi je teško od novembra kada se smrači po podne, a svanjava tek ujutro oko sedam. Tu samoću treba izdržati i ostati normalan jer da mi nije ovih nekoliko grla ne bih imala s kim da progovorim.

VREDNA KAO MALO KO

- DOK sam mogla čuvala sam više stoke i sama spremala hranu, odnosno seno za celu zimu. Sve sam radila ručno, bez ikakve mehanizacije. Seno sam zapregom dovozila iz planine, prelazila reku i tako po nekoliko puta nedeljno u vreme kosidbe. Već nekoliko godina zdravlje me polako napušta. Videćemo šta će da bude narednih godina, ali dok sam ja živa, u selu će biti bar neko - priča Mara koja je poznata u čitavom kraju po tome što je svojski mogla da odradi svaki muški posao.