SVAĐE I OKO OTPADA: Sakupljačima se ne pišu prijave, jer rade koristan posao

Nedavno je u ovom selu u opštini Kula počelo i prikupljanje staklene ambalaže, što takođe u velikoj meri doprinosi da se na seosku deponiju ne baca teško razgradivi otpad.

- Organizovano sakupljanje PET ambalaže u selu počelo je 2010, a na startu nije bilo lako da se ljudi naviknu da odvajaju plastiku, iako za to dobijaju posebne vreće, a u širem centru su postavljeni žičani kontejneri. Situacija je sad mnogo bolja, premda još ima onih kojima je lakše da plastične flaše pomešaju sa smećem, pa PET ambalaža ipak završava na deponiji. Srećom, nije reč o velikim količinama - navodi direktor "Radnika" Željko Madžarev.

Deponiju od plastike i ostalog ambalažnog otpada raščišćavaju sakupljači sekundarnih sirovina. Koliko su brojni i posvećeni poslu, pokazuje to što na deponiji između njih dolazi do sukoba, u kojima mora da interveniše policija. Madžarev ističe da sve ipak prolazi bez prijava, jer je reč o ljudima koji rade koristan posao i mogu se nazvati neformalnim "zelenim ekonomistima".

Jedan od individualnih sakupljača otpada je mladi Ivan Dimović, koji odskora otkupljuje staklo. Njegovi oglasi po selu naišli su na dobar odjek, pa svakodnevno dobija pozive da pokupi flaše, tegle i ostale predmete od stakla, koje su ljudi manje bacali u smeće, a više gomilali po tavanima i šupama.

- Dešava se da u nekim kućama pokupim i po 700-800 kg stakla, koje plaćam pet dinara po kilogramu. Mnogo bi mi pomoglo kad bi po selu postojali kontejneri u koje bi ljudi ubacivali staklenu ambalažu, a bilo bi lepo i da škola organizuje akciju prikupljanja tog otpada - kaže Dimović, napominjući da radi po ceo dan, a dešava se i da se poseče, jer prikupljeno staklo zbog lakše isporuke često mora da se lomi.

Madžarev naglašava da od prikupljanja ambalažnog otpada nema velike zarade, ali je ogroman ekološki efekat, jer je prirodi za razgradnju plastike potrebno i do 1.000, a stakla nekoliko miliona godina.

SORTIRANjE PODIŽE CENU

JKP "Radnik" nema uslova za prikupljanje stakla, a ni za veću pripremu PET ambalaže za reciklažu.

- Predajemo plastiku firmi u Kuli za 12 dinara po kilogramu, a vreća koju dajemo domaćinstvima za odlaganje tog otpada košta 10-11 dinara. Kad bismo sortirali plastiku po bojama i presovali je postigli bismo cenu od 26 do 27 dinara - kaže Madžarev.