KRALJICA POLJA U MINUSU OVE GODINE: Vojvođanski ratari sve više odustaju od setve šećerne repe, a evo i zašto
OČEKIVANjA su da će ove godine pod šećernom repom u Srbiji biti nešto više od 30 hiljada hektara, što je umanjenje površina za oko 15 odsto u odnosu na lanjsku godinu.
Foto: Z. Grumić
Cene inputa određuju setvenu strukturu, te se mnogi ratari okreću proizvodnji biljnih vrsta koje zahtevaju manja ulaganja poput soje i suncokreta. Međutim ima i onih proizvođača, koji će sejati i agrotehnički najzahtevnije poljoprivredne kulture, kao što je to kraljica polja, šećerna repa, navodi Blic.
Ratari u Sremu kažu da će po njihovim saznanjima na vojvođanskim oranicama dominirati setva soje i suncokreta zbog toga što nisu velika ulaganja u proizvodnju u pogledu inputa. Pojašnjavaju i zašto nisu odustali od setve šećerne repe, kao biljne vrste za koju se zna,da zahteva primenu pune agrotehnike u proizvodnji.
- Nešto smo povećali setvi šećerne repe zbog ugovorene proizvodnje sigurne cene, veštačkog đubriva koje nam je obezbedila šećerana , tako da smo sa te strane mirni sto se tiče inputa. I cena je dobra od 42 evra po toni i veća je u odnosu na prošlu godinu i zato smo se odlučili za povećanje površina - kaže Sava Zeremski iz mesta Dobrinci.
Prema ugovorima koje su ponudile velike kompanije poljoprivrednicima osnovna cena je 40 evra plus bonus za organizatore proizvodnje i bonus za digestiju kao i beskamatni avansi i pomoć u repromaterijalu.
Međutim, zbog dobrih cena berzanskih kultura žitarica i uljarica, procenjuje se da će ove godine biti manje površina u Srbiji pod šećernom repom, od 10 do 15 odsto.
Prošle godine je pod šećernom repom bilo oko 40.000 hektara sa prosečnim prinosom od preko 50 tona po hektaru, a ukupna proizvodnja je bila veća od 2 miliona tona slatkog korena.
BONUS VIDEO: "NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": Specijalni žiri "Večernjih novosti" izabrao podvižnike za 2021.