I TRSTENIK IMA ZLATO U VINOGRADIMA: Naučni poduhvat doktorandkinja Jelene Vukčević i Jelene Stojković u publikaciji o vinima rodnog kraja

Neumorno su istražile tradiciju trsteničkog vinogorja i u istoimenoj publikaciji, u izdanju Narodne biblioteke "Jefimija", naučnoj javnosti i sugrađanima nedavno predstavile rezultate svog istraživanja. Neverovatan trud dve naučnice podržali su i konsultanti kao i recezenti, istaknuti autori prof. dr Nebojša Marković i prof. dr Dragoljub Žunić.

Neposredan povod za početak projekta, koji je startovao lane bio je 640 godina od prvog pominjanje vinograda u trsteničkom kraju u pisanom istorijskom izvoru: u Ravaničkoj povelji kneza Lazara iz 1381. godine, znameniti knez spominje zasade u Trsteniku, Gornjem i Donjem Veluću. Jelena Vukčević istražila je hronološki i teritorijalno razvoj trsteničkog vinogradarstva, od praistorije do pojave filoksere u 19. veku,dok je Jelena Stojković oživela sve fenomene vinogorja u novije doba, zajedno sa kompletnim popisima vinogradara, sorti, zadruga i kalemarske baštine.

- Verujem da je i samo ime Trstenik fitonim, a da koren potiče od reči "trs" što znači čokot, gidža - napominje Jelena Vukčević.

- I na grbu naše opštine četiri su elementa, među kojima pored simbola industrije - hidraulike i pneumatike -ratarstva i Zapadne Morave, ponosno stoji simbol vinogradarstva. Mnogobrojni potezi nose nazive koji su u osnovi fitonimi, a korene vuku iz "vinogradarskih" reči(Nerezi u Stragarima i Riljdžu, Donjoj Omašnici, Bogdanju, Bučju, Velikoj Drenovi).

Trsteničko vinogorje, dodaje sagovornica "Novosti", brojnije je po hektarima nego sam Aleksandrovac, ali ima značajno manje registrovanih komercijalnih vinarija. Vino je podjednako dobro, jer su i zemljište i klima praktično isti.Ova dragocena monografska studija trebalo bi da posluži opštini i turističkoj organizaciji kao prava naučna,dokumentovana reklama.

- Srednjovekovni način obrade trsteničkih vinograda, sa obe strane Zapadne Morave odvijao se uz pomoć trnokopa, motika, dikela, kosira, noža - kaže Vukčevićeva.

- Brigu o vinogorju vodili su manastiri Ljubostinja, Veluće, Kalenić, Đurovača. Kvalitet vina opisan je i u legendi. Govorilo se da je vino proizvodeno u Đurovači bilo toliko gusto da se "moglo nositi u platnenoj maramici ili jesti kašikom".

Period pod Turcima, do početka 19. veka, vreme je kada su se nepovratno izgubile razne stare sorte autohtonog porekla,ali ovdašnja vina ne gube slavu. Plodnost trsteničkog vinogorja nije bio nepoznat ni knezu Milošu Obrenoviću. I međuratni period dve Jelene temeljno su istražile. Tako iz dostupnih izvora saznajemo da se 1920. proizvodilo 50.000, a 1927. godine - 3,4 miliona kalemova. Prestonica kalemara bili su Velika Drenova i Selište, ali se zanat vrlo brzo proširio i na Selište, Medveđu, Rujišnik, Mijajlovac, Stragare.Trgovina vinima cveta i u međuratnom perodu. U samoj varoši se prodavalo i do 50 vagona svežeg grožđa i 120 vagona vina.

- Pedesetih godina 20. veka se kalemilo pet-šest miliona sadnica vinove loze godišnje, od čega su više od polovine bili kalemovi prve klase - kaže Jelena Stojković.

- Tada se 1.500 do 2.000 kalemara bavilo ovim poslom, koji su kalemili sorte kardinal, kraljica, muskat hamburg, belo zimsko, kratočija, vranac, antigona, game, merlo, plavac, žilavka...

U Medveđi su zadrugari 1968. izgradili podrum od 60 vagona, izvozili uspešno u Sloveniju, u Maloj Sagubini su imali svoj podrum i u Zagrebu, dok je zadruga u Milutovcu imala čak 700 kooperanata! Za istoriju nek ostane upisano da su kalemari Zapadnog Pomoravlja 1984. preko beogradske firme "Seme" izvezli 34 miliona kalema u SSSR!

KAD SELjAK IZUMI MAŠINU

VELIKORENOVAC Mića Nastić bio je jedini Jugosloven koji se bavio inovacijama u kalemarstvu. Izumeo je plug za vađenje kalemova, mašinu za proprenje, više tipova mašina za kalemljenje,a najbolje model pod imenom "ljuba", mogao je da okalemi i do 5.000 kalemova! Za Mićine izume bili su zainteresovani i Francuzi, Italijani i Španci, ali je licenca ipak ostala u Velikoj Drenovi.

SELO RILjAC PRESTONICA

SELO Riljac prestonica je vinogradarstva: čak 120 domaćinstava ima sopstvene vinograde, a svega 36 ih nema. Nekada se kuće u Riljcu nisu mogle zamisliti bez podruma u prizemlju. Čak 90 odsto starijih kuća u selu ima podrume od kamena debljine jedan metar. Mnogi su sačuvani ili preuređeni i postali sastavni deo modernih objekata.