KIVI SA BAČKOG SALAŠA: Dve porodice iz Temerina registrovale prvu plantažu egzotičnog voća
KIVI na bačkom salašu, ukusniji od uvoznog! Da je to moguće, dokazala su dvojica šogora, Jožef Žunji i muž njegove sestre Laslo Silak, sa porodicama, koji u ataru Temerina uzgajaju egzotično voće na plantaži od 1,3 hektara. Njihova Opšta zemljoradnička zadruga (OZZ) "Žunji-Silak" prva je u Srbiji, u Upravi za trezor, registrovala proizvodnju kivija, a dogodine bi trebalo da ovo voće, kao brend "voj-džoj" ili "vojvođanski užitak", plasira kao organski proizvod.
Uzgoj kineskog nacionalnog voća porodični biznis / Foto Privatna arhiva
- Rešili smo da probamo kako kivi uspeva kod nas, pa smo 2014. posadili više od 200 sadnica na pola hektara, koje smo nabavili iz Italije, preko Mađarske. Tri godine kasnije dobili smo prvi rod od oko 200 kilograma, a plodovi su imali mnogo lepši ukus od onih koji stižu iz inostranstva. Nije bilo štetočina, ni potrebe za herbicidima, jedino je moralo mnogo da se radi. Pitali smo decu da li su raspoloženi da proširimo plantažu, a oni su rekli "da" - priča Žunji.
Silak navodi da su 2018. godine imali peh, jer im je posle blagog januara studeni februar uništio sve sadnice, ali ih to nije pokolebalo.
- Kivi može da izdrži vrlo niske temperature u mirovanju, ali mu smetaju minusi tokom vegetacije, kao i kasni jesenji mrazevi, pre kojih žurimo da ga oberemo - objašnjava Silak.
Rod je 2020. povećan na 560, a prošle godine na 2.575 kilograma.
- Maksimalan prinos, koji može da dostigne 20 tona po hektaru, postiže se posle osam do 10 godina od sadnje. Za to je neophodno dosta vode, jer smo se uverili da su plodovi krupniji, ukusniji i da ih ima mnogo više tamo gde postoji zalivni sistem - ističe Betina Šuranji, ćerka Jožefa Žunjija, koja se potpuno posvetila poslu sa kivijem.
Kivi je poreklom iz Kine, gde ga zovu makaki breskva i proglašen je nacionalnim voćem, a sadašnje, u svetu popularno ime, dali su mu 1962. godine uzgajivači na Novom Zelandu, zbog maljavog izgleda, sličnog istoimenoj ptici.
Betina napominje da o uzgoju kivija, koji je biljka puzavica, nisu mnogo znali, pa su se oslonili na internet, odakle su preuzeli novozelandski sistem podizanja grana. Nameravaju da primene i italijanski model, bez obzira na to što daje manji rod, ali mu je prednost što štedi radnu snagu za branje, do koje je teško doći. Betina Šuranji na plantaži / Foto Privatna arhiva
- Kada se ubere, kivi se vrlo lako skladišti, a na temperaturi od nula do pet stepeni Celzijusovih može da se čuva od četiri do šest meseci, pa ne mora odmah da se prodaje. Naši sadašnji kupci su bioprodavnice u Novom Sadu i okolini. Plodovi, koje plasiramo od 2020. godine, označeni su kao "proizvod u periodu konverzije", dok dogodine ne postanu prvi organski kivi u Srbiji - naglašava Betina.
VIŠE NEGO SLADAK
KIVI je zreo za berbu kad mu semenke postanu crne, što se utvrđuje presecanjem ploda, ili kad dostigne slast od 6,5 do osam odsto, što se meri aparatom zvanim refraktometar. Prošle jeseni, neposredno pred branje, kivi u Temerinu je imao čak 16,5 procenata šećera.