ALBANCI JOJ SAMO NA PAPIRU VRATILI DOM: Marija Novaković iz Prištine već mesecima pokušava da se useli u svoj stan
OD juna meseca pokušavam da ostvarim svoje pravo da se vratim u vlastiti stan u Prištini. Dok čekam da kosovska Agencija za imovinu ispuni obavezu i oslobodi mi stan, dobijam ponude od Albanaca da im prodam stan. U junu su u Prištini obećali da će mi stan osloboditi za 15 dana. Potom su rok za oslobađanje mog stana naveli početak novembra meseca, pa deseti januar... I tako unedogled.
Marija ne želi da proda stan / Privatna arhiva
Ovako priča Marija Novaković (46), raseljana iz Prištine, koja poslednjih nekoliko dana ponovo obilazi sve nadležne u svom rodnom gradu u nadi da će odreagovati i omogućiti joj da se vrati u svoj stan i grad iz kojeg je proterana juna 1999. godine.
- U Prištini sada odlaganje pravdaju koronom, a u međuvremenu, Albanac koji živi u mom stanu, angažovao je advokate i prijatelje koji joj svakodnevno iznose ponude da im prodam stan. Ja stan ne želim da prodam, a sa tim su saglasni i moj suprug i dvojica sinova. Mi samo želimo da se vratimo tamo odakle smo bili prinuđeni da odemo. Jer, za taj stan nas vezuju sve najlepše uspomene. Uostalom to je naša svojina i mi samo želimo da ostvarimo svoje pravo da budemo tamo gde želimo.
Kako ističe, vreme je da se raseljeni Srbi vrate svojim domovima. Zahvalna je Kancelariji za Kosovo i Metohiju koja joj je uplatila novčanu pomoć dok boravi na Kosmetu u nameri da ostvari svoje stanarsko pravo.
Marijina porodica utočište je posle 1999. pronaša u Beogradu, a dok iščekuje da joj nadležni u Prištini oslobode stan, boravi na Kosmetu u Lapljem Selu, gde pomaže članicama Udruženja "Avenija" u svakodnevnim poslovima.
ŽELI I POSAO U VRTIĆU
DA je Marijina želja za povratkom zaista velika pokazuje i činjenica da želi da ostvari pravo i na posao u predškolskoj ustanovi "Đurđevak" iz Prištine koja je izmeštena u Gračanici i gde je radila do 1999. godine - ističe Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija" iz Lapljeg Sela.