ZAVIČAJ PAMTI SVOJE JUNAČINE: Otvorena izložba "Kolubarci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1920"
VOJNIČKE bukvice, fotografije, ukazi o unapređenjima, ordenje, municija, delovi uniformi i naoružanja, dnevnici vođeni na frontu... samo su deo postavke "Kolubarci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1920", koju je priredio Lazarevčanin Zoran Antonijević.
Foto B. Puzović
Godinama posećujući potomke junaka po lazarevačkim i lajkovačkim selima, prilježno je sakupljao predmete i dragocene dokumente, ali i beležio brojna kazivanja o golgoti Velikog rata.
Izložba je krajem prošle godine bila priređena u Lazarevcu, a sada je pred Lajkovčanima, u Galeriji kulturnog centra "Hadži Ruvim", gde je slične eksponate predstavio i Dušan Milovanović iz železničarske varošice koji je temeljno pretražio obližnje Vrače brdo - poprište žestokih borbi tokom Kolubarske bitke... Sedlo iz Soluna, Foto B. Puzović
- Videvši koliko je građa obimna, istraživanje sam proširio i na sudbine ostalih Kolubaraca, učesnika tih ratova, a traganje za ljudima, predmetima i dokumentima je trajalo duže od dve decenije. Kroz ruke mi je prošlo oko 300 raznih eksponata, ali sam za postavku sačinio uži izbor, da mlade što bolje upoznam sa slavnom srpskom istorijom tokom balkanskih i Velikog rata - veli Antonijević, inače diplomirani ekonomista i informatičar. Kostur sa Vida, Foto B. Puzović
Posebno je ponosan na retku fotografiju kolubarskih artiljeraca ovekovečenih na položaju između lazarevačkih sela Mirosaljci i Arapovac, dok su topovskom paljbom zasipali austrougarsku vojsku tokom Kolubarske bitke. Ima i foto-zapis nosilaca Albanske spomenice iz Lazarevca, te spisak 21 Kolubarca koji su zaslužili Karađorđevu zvezdu...
Zoran Antonijević, Foto Privatna arhiva
- Među najvrednijim eksponatima je sedlo koje je ratnik, izvesni Ranković iz Trbušnice kod Lazarevca, doneo kući sa Solunskog fronta, gde je njegov konj uginuo - kaže Antonijević, naglašavajući da je to još jedan dokaz posvećenosti i upornosti srpskog vojnika, uprkos ratnim strahotama.
Foto Privatna arhiva
PRIČE
- MALO ratnika je vodilo dnevnike, teško se stizalo išta i zapisati, pa nema mnogo dokumenata za verodostojno i hronološko praćenje dešavanja na bojištima, ili uvid u subjektivna i intimna razmišljanja vojnika - kaže istoričarka umetnosti Aleksandra Tanić (na slici).
- Međutim, zapisivanjem njihovih priča, sačuvane su od zaborava brojne lične istorije, koje su pomogle da se uokviri konačna slika o ovom periodu srpske istorije.