AKO NEKO RAZUME STRADANJE JEVREJA, TO SU SRBI: Vučević položio venac na spomenik žrtvama Holokausta

Tom prilikom prigodnu numeru izveo je hor ''Hašira'' i čitana je molitva. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005. godine usvojila rezoluciju kojom se 27. januar proglašava za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Tog dana je 1945. godine oslobođen Aušvic, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.

- Ovaj datum je opominjući za celo čovečanstvo. Podseća nas na nužnost neprekidne i odlučne borbe protiv antisemitizma, koji se povremeno javlja u raznim delovima sveta. Ako neko može da razume stradanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata, onda je to srpski narod, a posebno Novi Sad, grad stradalnik koji je pretrpeo velike žrtve. Pre nekoliko dana obeležili smo osam decenija od Novosadske racije, koja je ustvari bila ogroman genocid sproveden u južnoj Bačkoj kada su stradali Srbi, Jevreji i Romi. To je nešto što je, nažalost, tugom i bolom, zauvek vezalo naše narode, pored mnogo lepih stvari koje nas spajaju. Ponosni smo na to što je Srbija prva u Evropi donela zakon o vraćanju imovine žrtvama Holokausta koji nemaju potomke, da bi se nepravda ispravila i ispoštovali pravi civilizacijski tokovi. Danas šaljemo poruku generacijama koje stasavaju, da je važno da znaju šta se događalo i da svi zajedno moramo biti obazrivi i savesni, da se nikada više nikome ne ponovi Holokaust. Sa Jevrejskom opštinom imamo velike planove i to ćemo pokazati već tokom ove godine. Želimo da izrazimo koliko poštujemo veliki doprinos jevrejske zajednice razvoju Novog Sada, od njegovog nastanka, pa do danas. Da ispravimo neke istorijske nepravde, da se setimo ljudi koje smo zaboravili i sredimo infrastrukturu koju nismo dovoljno održavali – naglasio je gradonačelnik Vučević.

Predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Mirko Štark rekao je da je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, reafirmacija ljudskih prava i prevencija zločina, s obzirom na stalno prisutnu opasnost od verske, nacionalne i rasne mržnje.

- Jevrejska istorija je beskonačni niz stradanja. Od 1939. do 1945. godine, ubijeno je više od šest miliona Jevreja u zločinu nemačkih nacista i njihovih kolaboracionista. Na ovim prostorima, 1939. godine živelo je 82 000 Jevreja, a 67 000 ih je stradalo u zločinima nemačkih okupatora, ustaša i mađarske fašističke žandarmerije. Holokaust je jeziva, nezamisliva dnevna rutina zlostavljanja i ubijanja nedužnog naroda koji nije imao vojsku da ga brani niti zemlju koja bi mogla da mu pruži utočište – istakao je Štark.