VEK I PO U SLUŽBI ČITALACA: Kako je od "Čitaonice kožetinske" nastala biblioteka u Aleksandrovcu

"Ima 33 komada raznih knjiga, prima pet listova, a imovina Čitaonice u gotovini je 376, a u stvarima 195,50 groša čaršijskih" - zapisano je u "izvešću" od 29. decembra 1874.
Ali, tadašnja opštinska kožetinska - u istoimenom srezu nedaleko od granice sa Turskom - postradala je u vreme oslobodilačkih ratova Srbije od 1876. do 1878, a aleksandrovački bibliotekari tvrde da je na Jankovoj klisuri poginuo i čuveni Sibin Džamić iz Velike Vrbnice, ostavljajući udovicu Mionu sa sinovima, koje je Milovan Glišić trajno sačuvao od zaborava u delu "Prva brazda".

U poslednjim godinama 19. veka, Čitaonica nabavlja i značajnu stručnu literaturu, a pretplaćuje se i na Zmajev "Neven". Već 1890. je u Župi otvorena državna knjižara, a biblioteka je - po ceni od pet dinara - kupila spev Ivana Gundilića "Osman", dok je za jedan dinar nabavljena knjiga "Gajenje i sušenje šljiva"...

Zajedno sa ljudima, i knjige prolaze golgotu Prvog svetskog rata. Crno-žuta monarhija, oličena u komandantu mesta Juranjiću, plaši se većine naših knjiga, pa ih uništava i umesto njih, vrlo revnosno, donosi knjige i udžbenike štampane u Austrougarskoj.

Biblioteku dobija i Specijalno-vinodeljska škola osnovana 1927, a između dva svetska rata grupa intelektualaca i omladinaca obnavlja gradsku biblioteku. Druga obnova je usledila posle Drugog svetskog rata.

Biblioteka konačno dobija svoje prostorije sedamdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađen Dom kulure koji danas nosi ime Milosava Buce Mirkovića. U to vreme je kupljeno više od 5.000 knjiga, pa biblioteka danas ima fond od 36.000 dela i ozbiljne planove da u perspektivi ovde zaživi i digitalna čitaonica.

- Do tada, tokom čitave godine, raznovrsnim sadržajima ćemo se potruditi da na dostojan način obeležimo značajan jubilej - ističe, povodom veka i po ustanove, direktorka biblioteke u Aleksandrovcu Marijana Cvetković.

ZAVIČAJ

U BIBLIOTEČKOM fondu dragoceno mesto je rezervisano za zavičajne pisce i literaturu namenjenu studentima srpskog jezika i književnosti. Prednjače dela Milosava Buce Mirkovića (1932-2013), pesnika, dramskog autora, zaljubljenika u umetnost... u čiju čast se održava i pozorišni festival "Bucini dani".