PROPADA TREĆINA POSLOVNIH IDEJA: Dobar deo novoosnovanih zadruga ne uspeva da nastavi dalje po isteku druge godine od početka rada
NEDOSTATAK obrtnih sredstava, radne snage i tržišta, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju zadruge osnovane posle 2017, a takvih je u Srbiji trećina od ukupno 3.000 još aktivnih.
Tokom konferencije "Razvojni potencijali zadrugarstva u 2022", održanoj na Staroj planini, istaknuta je nužnost veće kontrole rada zadruga, ali i podrška onima koji imaju ideju kako da nastave dalje...
Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine ističe potrebu da zaživi Fond za razvoj zadrugarstva koji je predviđen i zakonom koji reguliše ovu oblast.
- Podsticajna sredstva zadrugarstvu su povoljna i potrebna, ali nisu dovoljna. Isto tako, zadrugari moraju da imaju svoj poslovni plan, kako bi mogli da nastave da ostvaruju prihod. Brojni su primeri da zadruge, posebno na početku, tokom prve i druge godine, imaju plan za osnivanje, ali nisu na kvalitetan način uspele da osmisle realizaciju. Nije lako doći do proizvoda, a još teže naći svoje mesto na tržištu - kaže Jelena Nestorov
Bizonj, uverena u to da bi zadruge trebalo da imaju profesionalnog menadžera.
Posebno ističe i to da česta rečenica: "Svi ćemo sve da radimo", u praksi, najčešće znači da niko neće ništa da uradi.
A, da se održivost novih zadruga dovodi u pitanje, svedoči i podatak da samo 37 odsto njih ima poslovni prihod, a čak 70 procenata zadruga nema nijednog zaposlenog.
Predsednik Zadružnog saveza Južne Srbije Dejan Mitić smatra da osnovni problem zadrugarstva na jugu Srbije predstavljaju niska likvidnost i nedostatak radne snage.
- Jedno je investirati u opremu, posebno ako se ima u vidu da novac za to obezbeđuje država, a sasvim drugo se suočiti sa nedostatkom kapitala koji bi zadrugari trebalo da ulože. Voleo bih da u narednom konkursu bude i klauzula o tome da je svako ko investiciju ne stavi u funkciju u roku od dve godine dužan da opremu ustupi drugim zadrugama - kaže Mitić koji, takođe, insistira i na većoj kontroli zadruga, jer smatra da se mnogi za ovaj oblik organizovanja opredeljuju sa različitim motivima.
PROBLEM
DRŽAVNI sekretar u Ministarstvu privrede Zoran Dimitrijević (na slici) kaže da su razvojni programi za podsticaj preduzetništva dostupni i zadrugarima, ali da oni - u većini slučajeva - nisu zainteresovani jer to nisu bespovratna sredstva, već je potrebno i njihovo učešće.
DRAGOCENO OBJAŠNjENjE
PREDSEDNIK Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović (na slici) kaže da nedostatak radne snage, najčešće, predstavlja veliki problem - čak i kada se radi o sezonskim poslovima.
- U nekoliko navrata smo dobili potvrdu da osobe koje primaju socijalnu pomoć mogu biti angažovane kao sezonski radnici, a da to ne znači i da će izgubiti pomoć od države - precizira Mihailović.