"BELA FLOTA" BEZ SIDRIŠTA: U Smederevu je izgrađeno prvo pristanište u Srbiji, čak dve godine pre Beograda

Smederevo je prvo u Srbiji, dve godine pre Beograda imalo pristanište u kojem se svakodnevno tiskalo oko 30 brodova. Danas, na istom mestu, tovari se ruda i lim, dok pored srednjovekovne srpske prestonice, plovi na hiljade stranih kruzera koji nemaju gde da pristanu.

Malo je poznata činjenica da je Smederevo imalo prvo, pravo pristanište u Srbiji. O ovome je pisao Feliks Kanic (1829-1904), istaknuti austrijski arheolog i putopisac. Po Kanicu, gradnja keja i pristaništa je počela 1883. godine, a samo dve godine kasnije je završena. Tada je iskopano 40.000 kubika zemlje.

Kej je dug 220 metara, ima dva po sedam metara visoka krila sa prilaznim stepeništima. Tako je stvoren prilaz i prostor za strane i domaće brodske kompanije, kojih je bilo na Dunavu.

- Preko Smedereva tekao je izvoz rogate marve, loja, voska, žita, voća, vina, čak i šišarki - zapisali su smederevski istoriografi.

Od tada, razvojem železare, pristanište je pretvoreno u teretnu luku u centru grada, te se više u Smederevo ne može brodovima...

- Stari kej i danas ispraća niske i visoke vode umirenog Dunava,. Pristaju tegljači i barže radi istovara rude gvožđa, koksa. Tu se utovaruje roba iz Železare - toplo i hladno valjani koturovi i traka - kaže gradski hroničar Nikola Tasić Cale, mašinski inženjer u penziji, nekada radnik "Železare".

Decenijama razne vlasti obećavale su Smederevcima pristanište za turističke brodove, ali država sada ulaže milione evra u lučki terminal nekoliko kilometara nizvodno od starog pristaništa, dok Smederevci gube milione koji bi mogli da se sliju u gradsku kasu.

KRALj ALEKSANDAR I KRALjICA DRAGA

ČLANOVI dinastije Obrenović, u svoj letnjikovac u Smederevu, uglavnom su dolazili brodom. Ostala je zapisana anegdota s dočeka parobroda s kraljevskim parom 1902. godine na smederevskom pristaništu. U govoru dobrodošlice, predsednik opštine Živko Pandurević obratio se narodu rečima: "Mi smo se ovde okupili da dočekamo i pozdravimo miloga nam kralja Aleksandra, gospođu mu Dragu, oca mu Milana i milu mu majku Nataliju." Narod se uskomešao, a kralj odgovorio: "Znam te Žiko, platićeš mi kad dođeš u Beograd!".