TAMBURE PRAVI I SVIRA: Boro Vojnović, istoričar iz Ravnog Sela, svojim umećem daje nemerljiv doprinos očuvanju baštine

U prethodne dve decenije, od kada se posvetio tamburici, osnovao je nekoliko orkestara i nastupao na mnogobrojnim manifestacijama, a ujedno je i izradio više od 150 instrumenata. Po struci je istoričar, zaposlen kao viši kustos u Gradskom muzeju u Vrbasu, gde radi 14 godina.

- Objedinio sam dve ljubavi, istoriju na radnom mestu i muziku, kao hobi - kaže za "Novosti" Vojnović. - Sve se desilo bez plana, još 1990. godine, kada sam se zaposlio na mestu upravnika Doma kulture u Ravnom Selu. Do tada sam voleo samo da slušam tamburaše u kafani, ali ubrzo sam sa gitare, koju sam svirao, prešao na tamburu.

Novoj ljubavi doprineo je legendarni kompozitor Sava Vukosavljev, čija je predavanja Vojnović u to vreme pratio:

- Najpre sam svirao "na sluh", ali ubrzo sam shvatio suštinu notnog sistema i prešao na viši nivo. Vežbao sam redovno, osnovali smo orkestar, pojavili se talentovani osnovci i za kratko vreme došli do nivoa za nastupe na festivalima, osvajali nagrade. Danas neki od njih sviraju u čuvenim orkestrima kao što su "Romansa", "Zorule"...

Vojnović je pre 14 godina i u Despotovu formirao orkestar od mališana iz tri susedna sela:

- Taj orkestar sam vodio pet godina a posebno su mi draga priznanja u Despotovu i Ravnom Selu. Paralelno sam i komponovao pesme koje su izvodili "Apsolutno romantično", Milan Prunić, Milan Ivanov Brataš iz Čuruga, Žarko Dančuo. Osvojio sam treću nagradu za kompoziciju, pripremao se za Brataševu ploču, ali se to nikad nije ostvarilo.

Pored uspeha u autorskom radu, Vojnović je posvećen radionici u kojoj izrađuje tradicionalne instrumente i to za ceo tamburaški orkestar:

- Dugo sam se zanimao za graditeljstvo instrumenata i tek pre desetak godina sam uspeo da obezbedim vrhunski materijal. Reč je o najkvalitetnijem javoru na celom svetu, onom koji raste na potezu između Glamoča i Kupresa, što mi je znano, jer sam rođen u Šipovu. To, uostalom, tvrde i biolozi a i čuveni graditelji poput Stradivarija su odande uzimali drvo.

Narudžbine stižu sa svih strana i kontinenata.

- Poseban je osećaj kada imam "predstavnika" u dalekom svetu. Recimo samo da su ambasadori Rusije i Turske, zemalja prijatelja čuvenog festivala "Tamburica fest", dobili na poklon tamburice iz moje radionice. Tamburaške instrumente poznajem i sa teorijske i sa praktične strane, a lakše mi je da ih izrađujem kada umem da sviram na njima - zaključio je Vojnović, koji je na Kongresu Svetske tamburaške asocijacije u Novom Sadu, domaćim i stručnjacima iz inostranstva, održao predavanje o izradi tamburice.

ISTA RUKA

TAMBURAŠKI orkestar u Despotovu opremljen je Borinim instrumentima, što doprinosi jedinstvenom zvuku:

- To su na takmičenjima uočavali i ocenjivali članovi žirija. Orkestar zvuči lepo, jedinstveno, zato što su instrumenti od iste ruke rađeni, izašli iz iste radionice, što je interesantna priča.

PONOS VOJVODINE

- OSOBENOST dinamičnog kulturnog prostora Vojvodine, bez tamburaša je nedorečena - kaže Vojnović. - Tambura i muzika, zahvaljujući graditeljima, kompozitorima i izvođačima, dobili su jača izražajna svojstva, orkestarski oblik, za razliku od ranije "samice". Kroz proces transformacije "samice" u 100 godina, došlo do nivoa da 100 tamburaša svira ozbiljne partiture. E, to je Vojvodina iznedrila.