RATNI INVALID SANJA PENZIJU: Muke Dragana Filipovića iz Rekovca posle šest meseci na vukovarskom frontu
POSLE šest meseci od povratka sa ratišta u Vukovaru, u mene se uselio neki strah, pa ni danas noću nikud ne izlazim, a danju ne smem da se udaljavam od kuće. Često ne znam gde sam, a jednom sam zaboravio da upravljam traktorom i on me je "poklopio"... Drugi put sam upao u bunar... - svedoči Dragan Filipović (55) iz Sibnice kod Rekovca, čiji je zahtev za invalidsku penziju Republički fond PIO već šest puta odbio.
Dragan Filipović / Privatna arhiva
Ne pomaže ni činjenica da je posle 22 godine rada u rekovačkoj Fabrici "Kablovi" proglašen za tehnološki višak....
U zdravstvenoj anamnezi, međutim, piše da je u Vukovaru dobio prvi epi-napad, da se sve to ponavlja, te da ima psihotični oblik depresije, zbog čega je više puta bio u bolnici. U medicinskoj dokumentaciji su još nesanica, pomućenje svesti i suicidne misli...
- Zdravstveno stanje mi se sve više pogoršava. Imam veliko imanje, ali ne smem da ga obrađujem. Kada sam poslednji put išao u Beograd, na Komisiju, izašao sam iz autobusa i počeo da lutam, izbegavajući da pređem ulicu zbog automobila i tramvaja. Srećom, odnekud se stvorila policijska patrola, ali ništa nisam umeo da im objasnim, pa su iz dokumentaciju koju sam poneo sa sobom shvatili o čemu se radi i sproveli me do doktorke iz Komisije. Iako su joj rekli da sam bio potpuno izgubljen, zbog čega je nešto moglo da me pregazi, ona je poručila da me odvedu kući, te da ću dobiti rešenje. I, policajci su me odveli do stanice i ubacili u prvi autobus - prepričava Filipović.
Nažalost, ponovo je stiglo negativno rešenje i Dragan više ne zna šta da radi. Jedini izvor prihoda je poljoprivredna penzija njegovog oca Radisava (87), koji je slep, a za lekove im mesečno treba oko 8.000 dinara...