HRABROST POD ŽUTIM ŠLEMOM: Danijela Santrač (30), prva žena vatrogasac u istoriji novosadske Vatrogasno- spasilačke brigade

Ljupka mlada žena, sitne, gotovo dečačke građe, priznaje da joj je uniforma u genima, jer su joj otac Vojislav Pavić i brat Aleksandar Pavić u policiji, a pradeda po majčinoj liniji Dimitrije Gigić, bio je žandarm.

- Nisam želela policijsku, već vatrogasnu uniformu - započinje razgovor, za "Novosti", simpatična Danijela, ističući da joj ta činjenica predstavlja veliku radost i da je zahvalna što joj je pružena prilika da postane član velikog, ali složnog i uigranog tima u Novom Sadu. Drago mi je što sam uradila što pre mene niko nije. Nadam se da će nas ubuduće biti više.

A put do toga nije bio nimalo lak. Naša sagovornica, po obrazovanju turistički tehničar, i trenutno student prava, najpre je, prošavši rigorozne testove, preglede i selekciju, uspela da se 2019. godine kao vatrogasac zaposli u Kovinu, gde je sa porodicom 1999. godine došla sa Kosova i Metohije. Posle dvogodišnjeg rada u Kovinu, zbog ljubavi i udaje u septembru lane za Nenada Santrača, preselila se u Novi Sad, ali želja da se i dalje bavi poslom koji najviše voli, nije popustila. Srećom, njena molba za premeštaj je uslišena, te se 19. novembra pridružila kolegama.

- Dva-tri dana su mi dali poštede, da upoznam ljude u jedinici, a posle nekoliko smena, usledio je teren - opisuje nam Danijela prve dane u novosadskoj Vatrogasno-spasilačkoj brigadi. - U početku sam išla na sitnije intervencije, a požar u "Tempu" mi je bio "vatreno krštenje". Najteže mi je kada su ljudi ugroženi, i najvažnije je njih spasavati.

Priznaje Danijela da je u svakom pozivu prisutna određena doza straha, ali da sve zavisi od situacije, jer je strah često i pokretač. Poziv vatrogasca je, veli, timski i najvažnije je da se na terenu razumeju, i da se zna šta je čiji posao.

- Kada nam stigne dojava, ne znamo kakva situacija nas čeka na terenu, i ukoliko neko ne oseti određenu dozu straha, nema priliku ni da bude hrabar - smatra prva žena vatrogasac u novosadskoj brigadi. - Strah te pokreće, ali se ne fokusiraš na razmišljanje šta će biti i koje su moguće posledice, već je isključivo bitno na koji način možeš da pomogneš.

Danijelina novogodišnja želja, ali i njenih kolega je da imaju što manje opasnih intervencija.

NAVIKLA NA SMENE

RAD u smenama nimalo teško ne pada Danijeli, jer, kako ističe, uspeva da uskladi sve obaveze.

- Radimo u smenama po 12 sati - objašnjava naša sagovornica, kojoj u ovom teškom, ali humanom poslu pomaže i to što se bavila sportom - brazilskom džija-džicom. - Preispitivala sam se i prelomila. Ako nešto stvarno želiš, treba probati.

PRILAZE JOJ I KAŽU: SVAKA ČAST!

TO što je jedina žena među stotinak novosadskih vatrogasaca, Danijelu ne sputava da svoj posao obavlja na najbolji mogući način. Na terenu je, kada vide da je žena, nailazila na lepe reakcije, a o onim drugim ne želi ni da razmišlja. Posle uspešno obavljenog posla, ipak joj prilaze govoreći: "Svaka čast".

- Važno mi je da me u mom poslu podržavaju ljudi čije mi mišljenje znači - ističe Danijela.

ŽELjA DA VOZI

IAKO ima položeno za C kategoriju, Danijela nije sela za volan vatrogasnog kamiona u Novom Sadu.

Dok je bila u Kovinu jeste vozila, pa se nada da će i ovde dobiti priliku.