TRG RADIČEVIĆU, ULICA STOJIĆU: Dragačevci se odužili idejnim tvorcima sabora trubača u Guči

Naime, odbornici Skupštine opštine na poslednjoj sednici u ovoj godini podržali su inicijative Saborskog odbora i predsednika Opštine Milivoja Dolovića da se dosadašnji Trg slobode u Guči, koji obuhvata plato ispred Kulturnog centra i park pored njega, preimenuje u Trg Branka V. Radičevića, i inicijativu Udruženja građana “Naše Dragačevo” i Udruženja samoukih slikara i vajara da se deo dosadašnje Ulice Bogdana Kapelana dodeli Niki Nikoli Stojiću, kulturnom posleniku iz Guče.

Inicijative su podržane od strane svih odbornika, imajući u vidu značaj Branka V. Radičevića i Nike Nikole Stojića za nastanak i koncept Dragačevskog sabora trubača u Guči, tako i uticaj na očuvanje i negovanje sveukupne kulturne baštine dragačevskog kraja, smatrajući da je to najprikladniji i najbolji način da se Dragačevo oduži imenu i delu dvojice izuzetnih stvaralaca.

U obrazloženju odluke odbornika navodi se da je odlučujuću ulogu u organizaciji Dragačevskog sabora trubača imao Branko V. Radičević, tada urednik „Duge”, gde je dve nedelje pre prvog Sabora objavio nadahnutu najavu događaja koji treba da se odigra u Dragačevu. Radičević je imao i odlučujući uticaj na program i sadržaj prvog Sabora, kao i cele manifestacije koja je zaživela, koju je i krstio imenom Veliki (narodni) sabor „Sa Ovčara i Kablara“. Po mnogo čemu ličnost i umetničko stvaralaštvo Radičevića „obojilili” su Sabor posebnim viđenjem narodnog-seoskog kulturnog nasleđa. Pored takmičenja seoskih trubača, prikazivale su se i stare pesme i igre, nošnje i radinost (preslice, tkanja, razne rukotvorine), kao i takmičenja u tradicionalnim fizičkim nadmetanjima muškaraca (rvanje, gađanje „svadbarske jabuke”).

Podnosioci inicijative za davanje imena ulici Nikola Stojić kažu da je sa nekolicinom kulturnih pregalaca, kao mlad intelektualac, 1961. godine organizovao manifestaciju Dragačevski sabor trubača u Guči.

Kao veliki hrast decenijama je bdio nad kulturom, društvenim i javnim životom Dragačeva, ostavljajući za sobom neizbrisiv i neprolazan trag. Potpisao je preko 70 knjiga poezije, priča, monografija, leksikona, a kao saradnik je pisao za desetine časopisa i novina, te recenzija za druge autore. Pored književnosti se bavio skulpturom i vajanjem. Jedan je od osnivača Kulturno–prosvetne zajednice Dragačeva, Udruženja samoukih slikara i vajara Dragačeva i Ekološkog društva Dragačeva. Dobitnik je velikog broja društvenih priznanja, među kojima se posebno ističe Vukova nagrada – zaključuje se u obrazloženju.