BARITON HARMONIKA, SAN DEČAKA IZ PARTEŠA: Mladi virtuozi iz okoline Gnjilana, osvojili više od 50 međunarodnih i domaćih priznanja i nagrada

To je i jedan od uslova da stariji Jovan nastavi muzičko obrazovanje i ispuni snove.

Osim što su vrlo talentovani harmonikaši, pravi virtuozi koji su osvojili više od 50 nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima, i još mnogo lepih reči i pohvala može da se izgovori o braći Stojković. Odlični su đaci u muzičkoj i redovnim školama, vredni, radni, dobri dečaci za ponos roditeljima Silvani (38) i Nenadu (48), i sestri Teodori (16), ali i svom rodu jer su najbolji mladi harmonikaši na KiM. Njihov otac, jedini zaposlen u porodici, kupio im je dosad četiri harmonike, ali za ovu po svemu najvažniju sam ne može da obezbedi potreban novac.

- Počeo sam da sviram harmoniku sa pet, a Nikola sa sedam godina - priča nam Jovan.

- Ovaj instrument sam zavoleo kada mi je baka Jovanka dala jednu malu rusku harmoniku.

Zvuk mi se dopao, očarao me i tako je harmonika postala moj život. Dok je sviram prožima me neki poseban osećaj produhovljenosti i vanvremenske lepote, ali i želja da sve odsviram precizno i tačno.

Svoje talente ova dvojica mladih muzičara nadograđuju i usavršavaju u Muzičkoj školi "Stevan Hristić" u Gnjilanu - Stanišoru, u njenom isturenom odeljenju u Partešu. Jovan pohađa šesti razred u klasi profesora Ljubomira Đorđevića, a njegov brat Nikola pohađa peti osnovne i četvrti muzičke. Obojica su odlični đaci i u jednoj i drugoj školi.

- Počeo sam da sviram gledajući brata kako uživa dok svira harmoniku - dodaje Nikola.

- Uglavnom vežbamo po četiri sata, čak i kada smo na raspustu. Po dva sata ujutru i uveče.

A kada imamo nastavu i časove, sviramo po sat manje.

Veselo i razdragano, pričaju nam braća Stojković i o svojim uzorima. Imaju omiljene harmonikaše. Po Nikolinom mišljenju u Srbiji harmoniku najbolje svira Andrija Jovanović Kuta, dok je za Jovana bez premca Nebojša Pavković.

- Na takmičenjima uglavnom sviramo klasičan repertoar, dok kod kuće, porodicu i prijatelje najviše volimo da razgalimo izvodeći kola i narodne pesme, pogotovu kosovske koje volim i da sviram i da pevam - iskren je Jovan.

Na priznanja i nagrade svojih sinova, ponosan je i njihov otac Nenad. Nema, kaže, mesta u centralnoj Srbiji i regionu koje nisu obišli svirajući harmonike.

- Nabavio sam im dosad četiri harmonike, ali za ovu petu, nažalost, sredstava nemam - kaže nam Nenad, glasom na ivici suza.

- Borim se za nas petoro, da živimo pristojno... Ali, 6.000 evra za harmoniku ne mogu da sakupim. Nikako. A Jovanu je sada najpotrebnija da bi nastavio muzičko obrazovanje...

Bilo bi mi žao da prekine, jer njihovi profesori, ali i drugi poznavaoci muzike kažu da su talentovani. Supruga i ja, kao i svaki roditelj, voleli bismo da uspeju... Ali, ni u snu nemamo 6.000 evra... Samo se nadamo u pomoć humanih ljudi i ovde iz Kosovskog Pomoravlja, kao i iz Srbije...

Akcija u kosovskom pomoravlju

BUDUĆI da Stojkovići nisu u mogućnosti da obezbede sredstva za kupovinu bariton harmonke, a znamo da su Jovan i Nikola veoma talentovani i da su najbolji mladi harmonikaši sa KiM, naša organizacija je pokrenula akciju prikupljanja sredstava za kupovinu instrumenta koji je vrlo važan za njihovu budućnost. Do sada samo sakupili 3.200 evra. Oni koji žele da pomognu, novac mogu da uplate na žiro-račun broj 205-266929-36 ili 160-6000000743964-30 - kaže Nikola Vasić iz Humanitarne oranizacije Kosovsko Pomoravlje.