DUNJI STIGLI STRUJA I TELEVIZOR: Uspešno završena akcija, kupljena kuća za porodicu Šošić iz Bašaida, kod Kikinde

Sve donedavno sa starijom sestrom Danicom (11), televizor je gledala samo u komšiluku ili kod drugara iz sela i škole. Ove vesele devojčice sada prvi put imaju struju, a dočekale su i da ih majka okupa u kupatilu. One i njihovi roditelji, otac Dragoljub (52) i majka Elvira (42), osam godina živeli su u trošnoj kući bez struje, vode i još mnogo čega, što je Dunja viđala u drugim kućama, kod druge dece. Ovih dana porodica se preselila u novu kuću, koju su im kupili ljudi plemenite duše.

- Sada imam svoju sobu i lepo mi je. Imamo struju i lakše mi je da učim i uradim domaći.

Na televiziji najviše gledam crtane. Idem u drugi razred i sedim u zadnjoj klupi - veselo je rekla Dunja.

Šošići nisu imali mogućnosti da samostalno išta promene u svom teškom životu. Kuća u kojoj su živeli nije Dragoljubovo vlasništvo, jer pravo na nju imaju i njegova braća i sestra. Struju su imali dok je on imao posao, a onda se teško razboleo, pa para više nije bilo. Živeli su teško, sve teže. Svetlost ih je obasjala kada je za njihov položaj saznao seoski sveštenik Aleksandar Lekić i pokrenuo akciju za prikupljanje pomoći ovoj četvoročlanoj porodici. Zahvaljujući njemu Šošići su se brzo iz stare mračne kuće bez struje, preselili u bolju kuću koja je kupljena za njih.

- Pre osam godina imao sam tešku operaciju tumora i prestao sam da radim. Nisam mogao da bilo šta obezbedim porodici. Kuća u kojoj smo živeli je stara i propala. Dunja i ne zna za struju. Isključena je dok je bila beba. Od mnogih sam tražio pomoć, ali mi niko ništa nije pomogao dok se naš sveštenik nije založio za nas. Njemu smo do neba zahvalni - prepričava Dragoljub Šošić, koji je nekada radio u fabrici.

Ruku spasa ovoj skromnoj porodici sveštenik Aleksandar Lekić, starešina pravoslavne crkve u Bašaidu, pružio je iako je u selu tek godinu dana. Uz blagoslov vladike banatskog Nikanora, jerej Lekić pokrenuo je akciju prikupljanja novca za Šošiće. Staru kuću nije vredelo popravljati.

- Uz pomoć kolega sveštenika, prijatelja i najviše ljudi dobre volje, uspeli smo da sakupimo 11.000 evra. Prezadovoljan sam - priča jerej Lekić.

Šošići sada žive u pristojnim uslovima, u kući imaju dovoljno prostora za sve. Kuća pripada devojčicama kako niko ne bi mogao da im je otuđi.

NADNICA

DRAGOLjUB ni sada nema stalan posao, ali ide da radi gde god ima posla, da zaradi kako bi svojim devojčicama obezbedio bolje uslove života.

- Zaradim na dnevnicu. Ponovo bi trebalo da idem na operaciju. Ali, sada mi je lakše, samo neka su deca zbrinuta - kaže Dragoljub Šošić.

NEMAJU RAČUNAR

DECA su skromna, kad im kažem da nešto ne mogu da im kupimo, pomire se s tim. Vesele su i to svako primeti. Još ne mogu da im kupim računar, a volele bi da ga imaju kao i druga deca. Kažem da za to treba malo više novaca, a mi ga nemamo - jada se Dragoljub.