OČARAO IH MASKOM PRINCA: Milan Vujić (34) iz Kikinde samouki je vlasuljar, šminker ali i glumac, osvojio prvu nagradu na festivalu
TALENTOVANI šegrt može da postane uspešan samo ako je vredan i ako uči od najboljih majstora. To potvrđuje i umetnička priča Milana Vujića (34) iz Kikinde. On je ovih dana dobio specijalnu nagradu za masku u pozorišnoj predstavi "Lepotica i zver" Narodnog pozorišta Timočke krajine "Zoran Radmilović" iz Zaječara. Nagrađen je jednoglasnom odlukom žirija na 14. Festivalu za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije "Mali Joakim".
Vujić je izradio ubedljivu masku princa koji se pretvara u zver, a stručni žiri je ocenio da je "svedenim rešenjem napravio masku koja na sceni izgleda vrlo realistično i koja ni u jednom trenutku ne remeti glumačku igru glavnog junaka, već mu pomaže da dočara svoj lik."
Ovo mu je prva nagrada na festivalu profesionalnih pozorišta, a do sada je izradio oko 40 maski. Na Vujića bi sada, da je među nama, bio ponosan genijalni Nijaz Memiš, dugogodišnji majstor i šef šminkernice Narodnog pozorišta u Beogradu. Upravo kod tog maga iz pozorišne radionice počelo je njegovo "školovanje". Učio je kako se čvoruje, modelira, postavlja montura, uzima otisak.
- Nijaza sam upoznao u Narodnom pozorišu u Kikindi na pripremi dečje predstave "Slavuj i kineski car", koja je kasnije pokupila sve najveće nagrade u zemlji i na međunarodnim festivalima. Gledao sam kako on radi, a on je, valjda, primetio da imam nešto od zanata u prstima. Tako sam naučio prve praktične lekcije. Čika Nijaz me je sa zadovoljstvom učio i otkrivao tajne posla. Ništa nije krio. Onda sam statirajući u filmu koji je sniman u Kikindi, ali nikada nije prikazan, upoznao Smiljanu Ristić iz Atelja 212, a onda i njenog muža Ratka Ristića, šminkera, maskera i vlasuljara u RTS. Učiteljica mi je bila i Marija Matiješev, vlasuljarka Srpskog narodnog pozorišta. Svi oni su, bez zadrške, prenosili tajne zanata, otkrivajući mi do najsitnijig detalja veštinu izrade šminke i maske. Niko od njih nije ljubomorno čuvao znanje za sebe. Naprotiv, nesebično su ga delili - kazuje Vujić.
Njegovo obrazovanje išlo je suprotnim tokom, najpre je naučio praktične veštine, pa onda teoriju. Priznaje da mu je nedostajalo knjiško znanje ali je, opet, imao sreću da sretne nekoga ko želi da prenese informacije. Od Smiljane Marinković iz pozorišta u Banjaluci, dobio je udžbenike.
- Ona je završila scensku šminku i vlasuljarstvo, a posle i glumačku akademiju. Pozajmila mi je udžbenike iz kojih sam učio teoriju. Bez toga se jednostavno ne može, moraju se znati pravila i postupci, ponašanje materijala, šta se od čega i kako pravi. Jeste da su ti udžbenici dosta zastareli, jer se sada koriste savremeniji materijali, ali može dosta da se nauči - objašnjava Vujić, koji ima i glumačko iskustvo.
- Počeo sam u Dečijem pozorišu "Lane" pre 12 godina, kada smo radili jednu od prvih predstava. Nismo imali novca da angažujemo nekog, a meni se činilo da mogu nešto da uradim. Onda sam se, kao i svaki laik, latio Gugla. Nešto malo sam pronašao, a malo kasnije počelo je moje "školovanje" kaada sam upoznavao te sjajne iskusne ljude koji su mi velikodušno prenosili kako se šta radi - priča Vujić.
I izradu maske za predstavu "Lepotica i zver" dobio je po preporuci. Glumica Olivera Viktorović iz beogradskog "Pan teatra", sa kojim "Lane" sarađuje, verovala je da on može da bude saradnik reditelju Željku Hubaču.
- Prihvatio sam Hubačevu ponudu da napravim masku princa koji se pretvara u zver. Pokazalo se da je ono što sam zamislio i neumorno radio pune tri nedelje bilo dobro rešenje - objašnjava Vujić, koji sarađuje sa mnogim pozorištima.
Radio je za kraljevačko, kikindsko i mnoga amaterska pozorišta. U pozorištancetu "Lane", koje su osnovali Aleksandar Maletin i on, mnogi rade sve, a Milan je na svim radnim mestima. Jednostavno je "Katica za sve".
PRIZNANjA
- OSIM ove nagrade za masku, na Festivalu amaterskih pozorišta u Novom Bečeju dobio sam nagradu za scenografiju predstave "Šumska bajka". Mislim da sam doprineo i nagradama koje je dobila predstava "Slavuj i kineski car" kikindskog Narodnog pozorišta - nabraja Milan Vujić.
U NARODNOM KAO KOD KUĆE
MILAN Vujić je glumac Dečijeg pozorišta "Lane" u Kikindi, ali i šminker, dekorater, scenograf. Osim ove i kućne adrese, jednako mu je bliska i treća, ona na kojoj je kikindsko Narodno pozorište. Njihov saradnik je već godinama. Trenutno pomaže na izradi dekora za novu predstavu. U "velikom" pozorištu dobio je i nadimak "Milan Lane".
- "Lane" i Narodno pozorište dobro sarađuju. Mi smo tamo kao i u svom pozorištu. Učestvujem i mnogim večernjim i predstavama za decu, bilo da pomažem oko šminke, dekora, scene ili igram neke male uloge. Godinama dobro sarađujem sa šminkerkom Aleksandrom Kaločanj Mohači - navodi Vujić.