MUMIN NA ULICI PONOVO PEČE: Ništa lepše ne greje ruke od fišeka sa vrelim kestenjem

A za „Novosti“, znak da je ugledni Goranac četvrtu godinu zaredom ispunio obećanje da će peći kesten sve dok ga zdravlje služi. Činio je to, priča, prethodnih šezdeset godina, pa ga nikakva boleština neće sprečiti da tako bude i na dalje.

Dok je potpaljivao ćumur, bez kog nema dobre poslastice, držeća starina nam objašnjava da je ove sezone, zbog suše, kesten malo slabijeg kvaliteta. Ali vični majstor kakav je on zna da i iz takvog izvuče vrhunski ukus.

- Kestena ima, ali nema ljudi. Ulice su sve praznije zbog svega po malo. Zbog korone najviše. I pored toga, sebi sam naredio da od kestenja neću da odustanem. Ponesem od kuće i napečem kilo-dva, toliko se nadam i da prodam. Kad bude hladnije i prodaja će biti veća jer ništa lepše ne greje ruke od fišeka sa vrelim kestenjem – sa osmehom tvrdi Mumin, dok uslužuje prvu mušteriju te večeri.

Zbog gradske fontane sagrađene pre dve godine, morao je za dvadesetak metara da pomeri kiosk sa mesta na kom se nalazio decenijama. Semenke, kikiriki i kokice „biznis“ je koji je razvio još stari Šaban, Muminov otac. I danas taj kiosk zovu „Kod Šabana“. Na tom mestu Mumin je stekao penziju, ali od rada ne odustaje više zbog „čašice“ razgovora nego zbog para. Na sreću, ne mora da bira da li će u kiosk ili za mangal.

Miris kestenja odavno mu je ispunio dušu, a i godinama je bio jedini kestendžija u Pomoravlju. Ne kaje se nimalo što je skoro ceo život proveo tako na ulici.

TAJNA UKUSNE POSLASTICE

Ovaj majstor za kesten peče ga od svoje petnaeste godine, a prodavao ga je nekada i u Zagrebu pre nego što je odlučio da se vrati u Paraćin. Tajna ukusnog kestenja je da ne pregori već da se lagano peče četrdesetak minuta, otkriva Mumin za „Novosti“. Mora se biti strpljiv u stajanju na ulici, ali u tome vidi i razlog svog dobrog zdravlja.