PRVI ROD BOROVNICA IZ RUDINJA: Stankovići jedini imaju plantažu retkog voća na čitavoj Staroj planini
NEPRISTUPAČNI deo atara pirotskog sela Rudinje - koji izbija ka staroplaninskim vrhovima i odmaralištima, odnosno zimskim centrima Babin zub i Jabučko ravnište - postao je mesto na kojem je porodica penzionera Dragiše i Ivanke Stanković podigla plantažu borovnica. Prvu na Staroj planini, ali i u ovom delu Srbije.
Ivanka i Dragiša u trenucima predaha / Foto V. Ćirić
Rudinje je, inače, poznato po vrhunskom ovčjem siru, kruškama i drugom voću koje ovde odlično uspeva. Selo je ime dobilo po rudini, neobrađenom, zatravnjenom terenu na kojem je "niklo", pa ne čudi mnogo što su borovnice ovde potpuna novina.
Stankovići su, dakle, postali svojevrsni pioniri ove proizvodnje, a sada danonoćni rad na tridesetak ari - polako, ali sigurno - već daje prve rezultate.
- Parcela je, kao i ostale u ovom kraju, bila potpuno zapuštena i neiskorišćena. Pre pet godina, odlučilo smo da posadimo borovnice koje odlično uspevaju na ovoj nadmorskoj visini, od oko 800 metara, pa je posle krčenja šiblja na red najpre došlo oranje. Potom smo kupili 500 sadnica, za koje smo morali da dovedemo vodu sa izvora udaljenog oko 300 metara, pa postavili žicu i obezbedili zalivanje sistemom "kap po kap" - objašnjava Dragiša.
Uz mukotrpan rad na plantaži, kaže, istovremeno su morali da - samo krampovima i lopatama - prave i put. A, to nije bilo lako, jer je trebalo razbijati ogromne naslage crvenog peščara koji im i danas zadaje mnogo muke. Jer, iza svake jače kiše, ovde ostaju vododerine koje može da savlada samo ozbiljnije terensko vozilo...
Ipak, Stankovići su zadovoljni jer su ovog leta sa svoje male plantaže ubrali oko 600 kilograma borovnica, koje se na pijaci prodaju za oko 700 dinara po kilogramu.
- Da je bilo kiše, bilo bi više i plodova. Iako smo zasad navodnjavali koliko god smo mogli, ispostavilo se da to nije bilo dovoljno - priznaje vlasnik prve plantaže borovnica na Staroj planini.
U međuvremenu, marljivi Stankovići su kraj parcele sa borovnicama počeli da se bave i pčelarstvom. Zasada imaju tridesetak košica...
Rudinje se, inače, nalazi na svega nekoliko kilometara od daleko poznatijeg sela Temska. Međutim, i do samog sela se teško dolazi, a kamoli do atara, pa se meštani nadaju da će im pirotska lokalna samouprava rekonstruisati i asfaltirati put, tim pre što je selo tokom poslednjih godina postalo zanimljivo za povratnike iz okoline Beograda, koji su ovaj kraj napustili pre više decenija.