ZARADA OD DUNJA ODOLELA MRAZU: Josijevići iz Jagodine nabrali šest vagona žutog voća, Dušan će se baviti pravom, ali i voćnjakom
DUŠAN Josijević (26) iz Jagodine, apsolvent Pravnog fakulteta, vlasnik je poljoprivrednog gazdinstva koje ima najveći zasad dunje u jagodinskoj opštini. Na dva i po hektara ima 2.500 sadnica, prevashodno leskovačke dunje, koja se koristi za proizvodnju voćne rakije, dok su sorte hemus, šampion i trijumf konzumne.
Foto Z. Gligorijević
Prošlogodišnji rod od preko šest i po vagona bio je rekordni, a ove godine biće pet-šest vagona. Dušan i njegov otac Srba koji je zasadio voćnjak, ne brinu se zbog plasmana, jer je dunja deficitarna na Balkanu zato što su mrazevi obrali dobar deo roda, pa je cena konkurentna čak i za one za jelo.
- Svako stablo je kao dete, pa brinemo o pravilnom razvoju. Ključna je prevencija, naročito prskanje i orezivanje. Sistem za navodnjavanje proteže se celim voćnjakom, tretiramo ga isključivo domaćim preparatima, a agrotehničke mere primenjujemo prema savetima stručnjaka. Dobijamo zdravu biljku i krupniji plod - ocenjuje Dušan i dodaje da će uz dobru organizaciju, ali i odricanja, moći da nastavi da se bavi i pravnim poslovima i voćarstvom, za koje se opredelio jer je veoma perspektivna grana poljoprivrede, naročito dunja.
Dunje Josijevića koje su se dugo zlatile na jesenjem suncu, jer su ih maksimalno "držali" na drvetu da bi sadržale što veću količinu šećera i suve materije, obrane su ovih dana. Voćnjak se nalazi na specifičnoj lokaciji, s odličnom ružom vetrova, dok ga sunce obasjava celog dana. Tu je svojevremeno trebalo da se pravi vazdušna banja za radnike Fabrike kablova.
- Ciklus proizvodnje je najduži, jer dunja prva cveta, a poslednja se bere. Na nekim voćnim vrstama se možda brže zarađuje, ali mi ne želimo da se kockamo. Žao nam je što država ne pokazuje dovoljno sluha za voćarstvo, pa nismo mogli da apliciramo za subvencije za izuzetno skupe mašine za preradu, koje smo platili više od 5.000 evra - dodaje Srba. Foto Z. Gligorijević
Josijevićima je problem i nedostatak radne snage. Zasada uspevaju da obavljaju sve poslove, što nije lako, jer se redovi dunja prostiru na sedam kilometara. Ali, pošto planiraju da zasade još dva i po hektara, kažu da će berače morati da uvoze iz Kirgistana ili Tadžikistana.
RAKIJA "MERA" ZA HRVATSKU
KVALITET dunja i rakija vrednih Josijevića prepoznat je na svim kontinentima. Australijska država Viktorija uputila im je pismo o namerama, jer želi da otkupljuje 20.00 litara rakije, ali oni još nemaju tu količinu.
- Pokušaćemo da kroz dva-tri proizvodna procesa dostignemo količinu za izvoz. Koliko je rakija dobra, možda najbolje govori podatak da je Farmaceutsko-biohemijski fakultet iz Zagreba tražio uzorak kako bi ga standardizovao da bi ona bila "mera" za Hrvatsku. Pre dve godine na Velesajmu u Zagrebu osvojili su veliku zlatnu medalju za najkvalitetniju voćnu rakiju i to u konkurenciji 120 uzoraka sa teritorije Zapadnog Balkana - ponosno će Dušan.