STIHOVI O BOLU I RODNOM KOSOVU: Knjiga učiteljice iz Zubinog Potoka

Na promociji svog prvenca, ova mlada pesnikinja predstavila je svoj "pesnički materijal" koji je sakupljala još od srednje škole i fakulteta. Pesme posvećene ljubavi i bolu, nepravdi objedinila je u knjizi podeljenoj u tri celine. Prva je posvećena njenom rodnom i voljenom Kosovu, druga celina nosi naziv "Nešto moje", dok je treću nazvala jednostavno "Pismo".

- Za autorku Kosovo je više od simbola i metafore, ono je istočnik srpske duhovnosti.

Pesme nose jak pečat kosovskog bola, tajanstva kosovskog tla, kosovske mudre zemlje. U njenom setnom oživljavanju prošosti, stvaranje i razaranje, duhovni i fizički nestanak, nada i razočaranje, idu zajedno. Ali, uprkos svemu, Kosovo za nju nije samo u vremenu udaljen arhitep, nego originalna tvorevina svetskih razmera - istakla je o knjizi prof. dr Snežana Baščarević.

Zahvaljujući ovakvim knjigama, prema rečima Baščarevićeve, u današnjem vremenu ne dozvoljavamo da se ustali ono što bi neprijatelji voleli, a to je da Kosovo postane izlizana reč, već naprotiv, da se i dalje držimo one Bećkovićeve misli - da je Kosovo bilo i biće najskuplja srpska reč.

Profesorka Tatjana Arbutina predstavila je autorku knjige kao mladu, lepu i obrazovanu ženu sa posebnim osećajem za ljude oko sebe, spremnu u svakom trenutku da pomogne tamo gde je najpotrebnije, skromno i nenametljivo.

- Još obećanje dato u mladosti, da ćemo se Kosovu uvek vraćati, Božica i ispunjava posećujući manastire i svetinje, skrušeno celivajući ikone. Autorka je u pesmama opevala i kolektivna stradanja naroda na Kosovu i Metohiji koja se tiču svih nas i zbog naših predaka - istakla je na promociji knjige profesorka Arbutina.

Iako su mnoge pesme iz ove zbirke nastale tokom 1999. godine i posle toga, autorka ističe da je knjiga ugledala svetlost dana kada je skupila dovoljno snage i hrabrosti da objavi ove za nju mnogo važne i posebno emotivne stihove.

OSMESI I SUZE PUBLIKE

Dok su učenici srednje škole "Grigorije Božović" iz Zubinog Potoka, Sanja Božović i Marko Pavlović, čitali pesme iz zbirke "Stihom kroz vreme", a uz zvuke gitare prof.

Petra Rakića, na licima publike u Domu kulture smenjivali su se osmesi i suze.

- I naše Kosovo i naši životi i sve ono što nas prati u njima jesu mesto traganja i otpora, pesme i sjaja, molitve i zaveta i to svakodnevno sakupljamo u sebi baš kao što je sve Božica Vezmar sakupila u pesmi - ističu iz ove ustanove kulture u Zubinom Potoku.