PORODICA MU BILA NAJVEĆI PRIJATELJ: Pevač Marinko Rokvić hteo da ostari uz unučiće

Kako i ne bi, kada je uspešnu karijeru, dugu gotovo pola veka, gradio isključivo na svom raskošnom glasu i kvalitetnim pesmama, koje se i danas pevaju. Mada je hit singl "Da volim drugu, ne mogu", prodat 1983. u tiražu od 600.000 primeraka, Rokvićeva pesma sa najviše pregleda na "Jutjubu" je "Ti za ljubav nisi rođena" iz 2001.

- Hteo bih da dočekam starost sa unučićima, razmišljam o mirnom životu - izjavio je svojevremeno Marinko. - U našem poslu više ne cvetaju ruže, došli su novi, mladi pevači, interesantni diskotekama. Nema više finih sala i restorana, ali, bože moj, ne napuštam pevanje. Imam mnogo prijatelja, od običnih ljudi do političara, ali najveći prijatelj mi je moja porodica.

Ipak, najviše je voleo kada bi mu ljudi, tek kada ga upoznaju, rekli da je normalan čovek, a ne uobražen, kako su mislili do tada. Estradni umetnik bio je veliki navijač Crvene zvezde, i to je s ponosom uvek isticao. Zavoleo je crveno-bele još kao dečak, a ljubav se rasplamsala sa dolaskom u Beograd. Odlazio je na Zvezdine fudbalske i košarkaške utakmice sa crveno-belim šalom oko vrata.

Roditelji su mu se bavili poljoprivredom i u vreme njegovog detinjstva teško se živelo. Pomagao je roditeljima u poljskim radovima, a talenat za muziku pokazivao je već od pete godine. Prepoznala ga je, tek u prvom razredu osnovne škole, učiteljica. Ona je imala gramofon, pa je đak prvak Marinko, posle škole, odlazio kod nje kući i slušao sevdalinke. Igrao je fudbal, a želja mu je bila da se bavi pevanjem i bude fudbaler.

- Bio sam odličan i vrlo dobar đak, ali, ponekad bi me poneli nestašluci, pa sam zaboravljao školu - sećao se Marinko detinjstva u Koluniću, tri kilometra udaljenog od Bosanskog Petrovca. - Batina sam dobio ihahaha. I otac i majka su bili strogi. Nije mi bilo toliko strašno da idem u školu, ali sam jedva čekao da odem u svet. Mnogo sam voleo harmoniku i negde u petom razredu, otac ju je kupio za mene i brata. Oko nje je bila otimačina između nas dvojice, pala bi i neka ćuška. Brat je više voleo da svira kola, a ja pesme. Jedini smo u mestu svirali i učestvovali smo na priredbama u Domu kulture. Bili smo samouki.

Rokvić je smatrao da je bio vrstan harmonikaš, ali nije imao nikog da ga uči, da mu pravilno postavi ruku. Po sluhu je išao po klavijaturi, tražio ton po ton i tako sklapao pesmu.

- Muzika mi je od boga dar, ali bio sam u stanju da po sedam sati sviram i pevam - priznao je jednom prilikom. - Kad imaš volju i želju, nije teško. Harmoniku imam i danas, pravu, ozbiljnu, kad bih se malo pozabavio, mogao bih da konkurišem pravim harmonikašima. Željku Joksimoviću ne bih mogao. S bratom sam se svađao samo oko harmonike, inače smo se uvek lepo slagali i pomagali.

Prelomna godina u njegovoj karijeri bila je 1977. kada je dobio ponudu da učestvuje na festivalu "Ilidža" u Sarajevu, sa pesmom "Momak veseljak". Bio je vrlo zapažen. "Snegovi beli opet veju" odjeknula je kao veliki hit, uradio je prvi album i spotove, i to se vrtelo da ga publika ne zaboravi dok je bio u vojsci. Posle vojske snimio je pesmu "Da volim drugu ne mogu" koja ga je vinula među velike zvezde:

- Prvu proveru te pesme doživeo sam u Parizu, pred 4.000 ljudi. Kada sam je otpevao, svi su ustali na noge, a ja sam se naježio i uplašio. Tražili su da je otpevam još tri puta. Posle su krenuli albumi i turneje, sve do devedesetih godina i prokletog rata.

Rokvić posle rata, u kom mu je rodna kuća u Koluniću bila srušena do temelja, odbijao je da nastupa u Sarajevu i Federaciji BiH. On nije želeo da tamo peva nakon pogibije oca, tokom rata, iako je tamo odlazio iz privatnih razloga. Nije se pojavio u Sarajevu ni 2007. kada je, zajedno sa sinom Nikolom, trebalo da dobije muzičkog Oskara.

SINOVI NISU HTELI HARMONIKU

VELIKAN naše narodne muzike Marinko Rokvić se u jednom intervjuu prisetio kako je sinovima, tada sedmogodišnjem Nikoli i petogodišnjem Marku, utrpao harmonike u ruke i doveo im profesora:

- Muke moje i njihove, nisu hteli ni da čuju za harmoniku. Bio sam očajan, ja sam tako žudeo za njom, a oni je imaju, pa neće. Odustao sam u neko doba, ali su naučili note, nešto da sviraju. Obojici sam govorio da budu pošteni, korektni u ophođenju prema drugima, sve ono što sam usvojio od svojih roditelja. Ponosan sam na pohvale koje dobijam za njihovo ponašanje.

VENČANjE NA ROĐENDAN I SVETOG SAVU

MEDICINSKU sestru Slavicu, koja će mu postati supruga, Marinko je upoznao kada je važio za pevača koji ima mnogo devojaka i još više obožavateljki:

- Do 27. godine nisam razmišljao o ženidbi, bilo mi je lepo da putujem, imao sam dosta novca. Bio sam na glasu kao plejboj koji voli da prošeta lepu devojku, ali sam posle vojske počeo da shvatam da mi je u stanu prazno i hladno. Sa Slavicom sam se video pet puta, šestog je došla kod mene, iz Zagreba u Beograd. Bio je jun 1984. a u januaru iduće godine, na Svetog Savu i na moj rođendan, nas dvoje smo se venčali.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU