KANAL SE OD TALOGA GUŠI: Skrining glavnog toka hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav pokazao kritične tačke
ODRED izviđača "Zavičaj 1093" iz Vranja, u partnerstvu sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom iz Niša, uradio je skrining glavnog toka kanala Dunav-Tisa-Dunav, koji je pokazao da je plovnost tog veoma važnog, ali zaboravljenog vojvođanskog vodotoka izuzetno smanjena, zbog velike količine taloga i bujne podvodne vegetacije.
Zato je, kažu, neophodno da se uradi njegovo izmuljavanje i oslobađanje od rastinja, kako bi mogao da obavlja svoju prevashodnu namenu - da reguliše nivo Dunava i navodnjava oranice.
Ovaj jedinstveni poduhvat, za koji su se spremali tri godine, izvela je ekspedicija od 15 iskusnih skaut rendžera i ruskih spasilaca. Sa dva profesionalna regatna čamca, za četiri dana prešli su 290 kilometara glavnog toka od Bezdana do Banatske Palanke, usput se susrećući sa ozbiljnim poteškoćama, što su i dokumentovali fotografijama i video-snimcima.
- U velikom delu, kanal ima mnogo više taloga nego vode, što pogoduje ekspanziji trske i ostalog barskog bilja. Usled te bujne vegetacije, koja usporava i protok vode, naši čamci su na pojedinim deonicama bukvalno jedva uspevali da prođu. Da kanalom ne idu brodovi tegljači, čiji su motori dovoljno jaki da mogu da samelju ševar i prođu dalje, on bi bio kao bara - kaže, za "Novosti", Jovan Kocevski, jedan od organizatora spusta.
Najkritičnija tačka nalazi se u okolini Vrbasa. Tom deonicom od šest kilometara nisu ni plovili, jer je procenjeno da, zbog ekološkog zagađenja i najvećeg stepena zamuljanosti, to ne bi bilo bezbedno za učesnike. Kritično je i kod sela Jarkovac, u južnobanatskoj opštini Plandište, gde je tok toliko usporen da se može okarakterisati kao stajaća voda. Tu je i priobalje zakrčeno šibljem, što onemogućava da se iz čamca izađe na obalu.
- O svemu ovome ćemo napisati detaljan izveštaj, koji ćemo za oko mesec dana dostaviti ministarstvima odbrane i zaštite životne sredine, kao i JP "Vojvodina vode", u nadi da će se iznaći sredstva i volja da se ovaj problem reši - ističe Kocevski. I svaka lokalna samouprava, kroz čiju teritoriju kanal protiče, dobiće sređenu dokumentaciju samo za svoj deo kanala, kako bi mogli da saniraju tok u svojoj nadležnosti.
"Tužna Morava" dala rezultate
"ZAVIČAJ 1093" je 2016. oplovio i 230 kilometara dug tok Južne Morave, u akciji koju su nazvali "Tužna Morava". Pet godina kasnije vide se efekti njihovog rada, jer su lokalne samouprave u saradnji sa JVP "Srbijavode" rešili najkritičnije tačke. U narednom periodu planiraju da urade skrining i svih poprečnih kanala DTD, kao i Velikog bačkog kanala.