VRATIO DEDOVINU I OSTAO NA SELU: Žarko Popov iz okoline Bačke Palanke odlučio da sa porodicom ne ide u grad
KUĆU u bačkom selu Parage, koju je pre sedam decenija sagradio njegov deda pa sticajem okolnosti i ostao bez nje, Žarko Popov (27) vratio je posle pola veka.
U njoj će odrastati četvrta generacija ove familije, njegov sin Lazar, kog je sa suprugom Draganom (27) dobio pre dva meseca. I to baš u momentu kada je saznao da će preko konkursa Ministarstva za brigu o selu dobiti i novac za kupovinu kuće.
Jednospratnicu u koju se uskoro seli sa svojom porodicom deli samo ograda od doma u kom je Žarko odrastao. Obe je pedesetih prošlog veka sagradio njegov deda, po kome nosi ime.
Supruga Dragana i on maštali su da se odvoje, naročito kada su dobili bebu. Razmišljali su čak i da odu iz sela, iz zemlje, iako im je to bila najteža pomisao. Ali, bilo im je tesno da dele jedan krov sa Žarkovim roditeljima, njegove dve sestre i dedom. Jedino se odselila najstarija sestra Jelena, koja živi u Novom Sadu gde radi kao profesor matematike. Mlađe Mirjana i Aleksandra još su u srednjoj školi.
Draganina i Žarkova priča nije uobičajena za mlade na selu. Oboje su završili fakultet i zaposlili se u struci, a nisu priželjkivali da "pobegnu" u grad. Ni u obližnju Bačku Palanku, ni malo dalji Novi Sad. Dragana je agroekonomista, Žarko je elektroinženjer, ali nije lako došao do posla u struci. Pre nego što se konačno zaposlio u NIS-u, biografiju je poslao na stotine konkursa i gotovo godinu dana u Slovačkoj vozio viljuškar.
- Ni grad, ni druge države me nisu mamili, čeznuo sam za domom i priželjkivao da život gradim baš u rodnom selu. Dragana je počela da radi u obližnjoj zemljoradničkoj zadruzi, stigao nam je Lazar, a onda i kuća kao šlag na torti - priča nam Žarko.
Njih dvoje su, čini se, odgovor na predrasuda, ali i primer novih generacija koje su spremne da menjaju sliku srpskih sela.
- Za mogućnost da dobijemo novac od države za kupovinu kuće saznali smo iz štampe i odmah pomislili kako bismo mogli da ispunimo naše snove. Želeo sam da moja deca odrastaju na zemlji na kojoj sam i ja odrastao. A kada je komšinica čija je familija šezdesetih od dedinog polubrata kupila kuću, pristala da nam je proda, sve su se kocke sklopile.
Parage su pitomo selo, sa oko 900 stanovnika. Ali, kako Dragana i Žarko kažu, za njih je to savršeno mesto za svijanje gnezda. Još ovu zimu će morati da provedu svi zajedno sa Žarkovima, u maloj sobi, dok ne uvedu grejanje i srede svoj novi dom. Žarkova majka Mira i otac Stanko trude se da im ne smetaju, ali da pomognu koliko mogu.
- Sa jedne strane, dok je Lazar mali, zgodno je da budemo svi zajedno, pa da mogu da im pritrčim kad treba, ali teško je, jer je njima ta soba trenutno i spavaća, i bebeća i Žarkova kancelarija. Dešavalo se da ima video-konferenciju, a beba se zaplače iz sve snage. Nije lako i zato nam je mnogo drago da konačno imaju svoju kućicu, svoju slobodicu - priča Mira dok svi zajedno grabe poslednje zrake sunca poznog leta, sedeći pod vinovom lozom. Grožđe, međutim, kao i nešto povrća, voća i stoke, gaje samo za svoju porodicu.
Dragana je iz obližnjeg sela Pivnice, a ona i Žarko su zajedno od početka srednje škole, ovog marta su se venčali, krajem avgusta dobili kuću, a 2. septembra postali su roditelji.
Da budemo kao Austrija
VOLEO bih da srpska sela postanu kao austrijska i da ih moji vršnjaci i generacije koje dolaze učine takvim, da ne beže, pogotovo u vreme kada je mnoge poslove moguće obavljati iz virtuelnih kancelarija u sopstvenom domu. Smetaju mi predrasude o malim mestima, kao zatucanim, napuštenim, zaboravljenim sredinama. Začuđeni pogledi mnogih kada čuju da smo supruga i ja završili fakultet i da ostajemo ovde, sve govore. A smatram da je jedino to način da se zaista ožive sela širom Srbije - navodi Žarko.