CELO SELO JEDNO KOLO: Orlovat kod Zrenjanina vekovima čuva duh ravničarske tradicije i slavu Predića

Stihovi čuvenog "Banaćanskog kola", koje se vekovima lelujavo prenosi sa oca na sina, na najlepši način oslikavaju duh ravnice, tradiciju, blatnjavi Banat kada udare kiše, karakter i narav ljudi koji tu žive i opiru se nedaćama koje ih nikada nisu mimoilazile.

I kada je slavni slikar Uroš Predić, sigurno najpoznatiji Orlovaćanin, za vjek vjekova naslikao "Veselu braću", kao da je vreme stalo, sačinilo Očenaš i sedefnim prstenom, obavezalo generacije koje dolaze, sa dede na oca, sa oca na sina...

Mnogo se toga dešavalo, dolazili su i prolazili ratovi, bolesti, poplave, nestajali ljudi, menjali se običaji, ali ostalo je kolo, u obrisima prašine na nahtkasni vekova, ispod uštirkanog miljea osmeha, nove energije, po duši uvek istih, mirnih Orlovaćana, paora i buntovnika, seljaka i umetnika...

I sad opet neki novi Vasa, sa zlaćanim tokama, to isto kolce talasa, i Stanko pored Dese, u crnim uvikasnim čizmama, ne staje... I celo selo, prepolovljeno bremenom epoha, šibano vetrovima tranzicije, sa jedva nešto preko hiljadu duša, igra i raduje se kolu i u kolu.

Folklor je spojio stare i mlade, dede i unuke i svi su isti, nasmejani i čili, kada zavijori kolce i po tome je Orlovat jedinstven na svetu.

- U našoj seoskoj školi trenutno je 111 đaka, zajedno sa predškolcima, a dece folkoraša je 88 - ponosno kaže Nada Petrovački, predsednica Kulturno-umetničkog društva, koje nosi ime, a kako bi drugačije, nego slavnog Uroša Predića, uz napomenu da je još desetak potencijalnih novih članova, koji iako su mali, već lagano uče kolo.

Uroš Predić rođen je u Orlovatu 1857. godine kao najmlađi sin Petra Predića, koji je 30 godina bio sveštenik u crkvi u Orlovatu. Nakon Uroševog brata Svetozara, koji je umro veoma mlad, na mesto sveštenika došao je izvesni Brašovan, izdejstvovao da se sruši stara i izgradi nova crkva po ideji njegovog rođaka, arhitekte Dragiše Brašovana i uspeo da nagovori Uroša da oslika ikonostas u crkvi. Tada se u Orlovatu prvi put pokrenula vulkanska lava dobre i stvaralačke energije, a sveštenik Čonić nasledio je Brašovana i bio začetnik ideje da se u Orlovatu osnuju Sokolsko društvo, crkveni pevački hor i tamburaška sekcija.

Zajedno sa tadašnjim direktorom škole Kovačevićem, koji je bio direktor tamburaškog orkestra, sveštenik je zasadio lipe i platane na ulicama Orlovata, a njegov prijatelj Sava Solga kupio je za seoski orkestar 24 tambure i tako je sve počelo.

U hladu platana, zvuke begeša i tamburice, iz špajza narodnih nošnji, bisera i toka, zavijorilo se kolo banaćansko, koje do danas traje.

- Bilo je uspona i padova, prekida u radu i nikakvih dana, pa smo po ko zna koji put ponovo krenuli, pa nas je korona omela u planovima, ali okupili smo se krajem juna ove godine, neka pozitivna sila se nametnula i celo selo je stalo u kolo - objašnjava Branislav Vagner, koreograf i animator velikog broja mališana, koji su se uključili i svakodnevno su na probama folklora.

- Bane je takođe nekadašnji igrač prvog ansambla, sada je otac troje mališana, koji igraju u najmlađoj grupi, a zajedno sa suprugom Vesnom prenosi ljubav prema igri i pesmi ostaloj deci - dodaje Nada Petrovački, uz napomenu da im ne smeta što i dalje u sali nemaju

grejanje, sanitarni čvor, što im nedostaju nošnje, opanci i instrumenti.

- Pomalo je čudna ta ogromna volja i snaga, nošeni vihorom uzleteli smo i prija nam podrška meštana, baš je tako, celo selo je u to jedno, naše kolo, stalo - ističe Paja Ubović, muzički korepetitor i harmonikaš, koji dolazi iz sela Gaj, dva puta mesečno, dok su još neki članovi orkestra koji vodi, iz Starčeva, Pančeva i drugih mesta po Banatu, ali im to ne smeta da doputuju i podrže lepu priču u Orlovatu.

Prvi ansambl, uzrasta od 15 do 30 godina, broji 24 igrača, srednja grupa, koja je ujedno i pripremni ansambl, ima najviše, 37 članova, dok je u najmlađoj grupi dvadesetak mališana, uz veterane u nekoliko sekcija i predškolce, koji tek kroče u famozni svet igre i upoznaju se sa svevišnjim čarima kola.

- Sjajno sarađujemo sa roditeljima, koji nam pomažu u brojnim radnim akcijama, ponekad ih i sami, na svoju inicijativu pokrenu, pa tako sada krečimo prostorije za probe, koje smo na korišćenje dobili od vatrogasnog društva - dodaje Nada, ističući da se folkloraši pripremaju za godišnji koncert koji će se održati početkom novembra, sa specijalnim koreografijama iz Banata, Dimitrovgrada, Čačka, Leskovca, dok najmlađi uvežbavaju koreografije za "Divna, Divna", "Ja brdom"...

Bratsko selo Crepaju Orlovaćani su ispoštovali gostovanjem i sjajnim nastupom, tokom ovog leta, a u planu su još neka putovanja po Srbiji, ukoliko okolnosti dozvole.

- Idemo korak po korak pa ćemo nadam se, uskoro, već za godinu dana, videti rezultate - kaže Bojana Mitrović, koja dugo igra folklor, a uz nju je i četvorogodišnji Marko, jedan od najmlađih članova, uz naglasak da je sve u selu zasnovano na velikoj ljubavi, negovanju kulture i običaja.

Porodica Miličić ponosna je na tri devojčice, Petru, Danicu i Katarinu, koje su veoma talentovane, sa istančanim osećajem za ritam. Najmlađih Čokića u folkloru takođe ima troje, a famozni trojac čine dva dečaka Petar i Stefan i njihova sestra Anđelija. Iz porodica Dragane Ivanov i Tanje Prohaska obe ćerke su svakodnevno u nošnjama, dok dugogodišnja članica Jelena Gavrilov uveliko nastupa sa svojom ćerkicom, koja je u najmlađoj grupi, a tako je i sa Kojičićima, Tošićima, Prodanovima....

- Nema lepšeg osećaja za nas mame, kada razdragani i razigrani oboje binu - kaže Slavica Isakov, koja ima ćerku i sina i oboje igraju u srednjoj grupi.

Pomaže fudbaler Tošić

KADA god su ga za nešto zamolili, poznati fudbaler, nekadašnji reprezentativac i dugogodišnji internacionalac Duško Tošić, rođen i odrastao u Orlovatu, ispunio je obećanje i pomogao Kulturno-umetničko društvo, kako i dolikuje iskrenim sportskim velikanima.