RAKIJA PO "RECEPTU" PRADEDE TRIFUNA: Domaćin iz okoline Rekovca sa sinovima nastavio porodičnu tradiciju
BRANISLAV Kostić (67), iz Dragova kod Rekovca, ne samo što je nastavio porodičnu tradiciju pečenja rakije već je proizvodi i skladišti na originalan način.
Foto Z. Gligorijević
Voće kupuje isključivo od poznatih domaćina iz Levča, pa dobija kvalitetne, zrele i neprskane plodove sa kojih, potom, njegovi radnici ručno skidaju sve što je u međuvremenu istrulilo, a na kraju se odvajaju koštice. Sledi dodavanje enzima i kvasca - kako bi se usmerili vrenje i fermentacija koja se održava na istoj temperaturi. Smeša se tek onda ubacuje u kazan...
- Originalni smo i po tome što rakiju pečemo dva puta. Prvi put vadimo alkohol do pet odsto i tu rakiju lagerujemo. Kada je drugi put pečemo, odvajamo prvenac od jedan odsto, a sa ostatkom nastavljamo proces do 45 stepeni. Ali, i to sklanjamo jer nam je cilj samo sredina, odnosno srce rakije, svejedno da li je od šljive, dunje, kruške, jabuke ili kajsije. Sve, naravno, kako propisuje HASAP - objašnjava Kostić.
Originalna je i ambalaža. Flaše nabavljaju u Italiji, čepovi su iz Nemačke, poklopci iz Rusije, a etikete iz Srbije. Svako pakovanje ima serijski broj, dok su reljefne, samolepljive etikete na engleskom jeziku jer je Kostić do sada rakiju plasirao isključivo u Švajcarskoj. Sada se, saznajemo, otvara i srpsko tržište...
- Kada sam sa sinovima Ivicom i Draganom, 2017, otvorio destileriju "Trifun", dogovorili smo se da nam prioritet bude kvalitet. Zbog toga godišnje proizvedemo samo od 3.000 do 4.500 litara rakije. Onu od šljive još ne prodajemo, jer je potrebno da u novim hrastovim buradima odleži baš šest godina, a mi smo lagerovali oko 5.000 litara. Druge rakije stoje u prohromskim sudovima po 12 meseci, pa smo i po tome jedinstveni među proizvođačima - ponosan je Kostić na to kako je nastavio tradiciju pradede Trifuna, koji je rakiju pekao još 1912, te tim poslom "zarazio" svog sina Dragutina i unuka Milana, čiji naslednik Branislav je pre nekoliko godina zasadio hektar i po šljiva, 45 ari kajsija, ali i orahova stabla na bezmalo pet hektara.
ZALjUBLjENA U LEVAČ
ALEKSANDRA Antić, rodom iz Dragova, završila je za inženjera dizajna tekstila i odeće, pa se zaposlila u Beogradu, a pre nekoliko godina se vratila u zavičaj i u destileriji "Trifun" sprovodi HASAP sistem.
- Preko leta sam i dalje u Beogradu, ali jedva čekam da dođem u naš Levač, jer je prelep kraj. Nažalost, poprilično je i devastiran - veli Aleksandra.