SEOSKI MIR NEMA CENU: Ivana Bošković iz Jagodine završila master i za mužem otišla iz grada

Savladala je, veli, sve poljoprivredne poslove, a kada dođe u grad da poseti porodicu, jedva čeka da se vrati na selo, u kom je život lep i miran. Svekrva Mirjana i svekar Miloš za nju imaju samo reči hvale, jer se odlično uklopila u njihovo domaćinstvo.

- Ivana je dolazila još dok su se zabavljali, ali niko nije verovao da će da ostane na selu. Ništa je nismo terali da radi, već smo je pustili da vidi šta može da radi, a šta ne. Najzanimljivije mi je bilo kada je prvi put trebalo da počisti staju i "položi" kravama, a meni je noga bila u gipsu. Zamolila me je da dođem do vrata da joj "držim strah". Već sutradan je bez straha ulazila u staju - kaže Mirjana kroz osmeh.

Suprug Ivan prezadovoljan je što mu ona u svemu pomaže i što sve rade zajedno. Spojila ih je, kaže, ljubav prema životinjama. Upoznali su se u Poljoprivredno-veterinarskoj školi u Rekovcu u kojoj su završili smer veterinarski tehničar. On se nije dalje školovao, a ona je studirala. Pre osam meseci zaposlila se u timu Poljoprivredno-veterinarskoj školi u Rekovcu i radi u timu za promociju i marketing.

- Nije mi teško da radim u školi, ali i na njivi, u stajama i da pomažem svekrvi u kućnim poslovima. Poljoprivredni poslovi su mi u početku bili strani, ali sam se brzo navikla. Ukućani su prema meni bili veoma korektni i brzo smo našli zajednički jezik. Spremam hranu za životinje, slamu, seno, pšenicu, ovas. Najteže mi je krunjenje kukuruza - kaže Ivana.

ZEMLjA

Ivana dodaje da joj pitomina Levča veoma prija, da sa suprugom povremeno izlazi u grad, ali da joj više ne prijaju buka i užurbani gradski život. Ova vredna porodica uzgaja 10 krava, 40 ovaca, nekoliko svinja i obrađuje dosta zemlje.