POVRTARI NE OČEKUJU ZNAČAJNE PROMENE: Potražnja za paradajzom dovela do rasta cene ovog povrća

Trenutna cena ovog povrća na veliko kreće se između 80 i 90 dinara po kilogramu, dok na leskovačkim zelenim pijacama ona iznosi od 100 do 120 dinara u zavisnosti od vrste i kvaliteta.

Povrtari, koji su samo pre mesec dana poklanjali paradajz građanima zbog niske prodajne cene od samo 20 dinara, sada kažu da su zadovoljni trenutnim stanjem na tržištu.

- To što mi dobijamo je realna cena paradajza, ali ga građani plaćaju i više jer se tu ugrađuju i drugi i zato je važno da seljaka vratimo na pijacu. Tamo je trenutno tek tri odsto onih koji se bave proizvodnjom ostalo su sve nakupci koji profitiraju na račun proizvođača i građana – ističe Aleksandar Kocić, poznati povrtar iz leskovačkog sela Svirce.

Najveće količine paradajza sa juga zemlje trenutno odlaze za Grčku i u objekte velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, a manji je izvoz za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

- Ovo je drugi zasad. Prvi je većinom propao, ispucao, strunuo. Imali smo kasnije sazrevanje, veliku ponudu, a malu potražnju što je dovelo i do cene daleko od minimalne...Nemamo strategiju koja bi obezbedila kontinuirano i ujednačeno snabdevanje tržišta, pa je bavljenje poljoprivredom veliki rizik. Samo nakupci idu na sigurno. Kada su nama paradajz plaćali 20 u marketima je najjeftiniji bio 53 dinara. Narod ne plaća našu muku, već „mešetare“ koji nikada nisu videli njivu  – dodaje naš sagovornik.

On godišnje proizvede više od 300 tona raznog povrća, a više od trećine te količine čini paradajz. Bavi se i proizvodnjom krastavca, paprike, krompira, zelene salate i kupusa.

- Sve je dobro prošlo osim ranog paradajza gde smo izgubili mnogo. Krastavac se sada prodaje za 80 dinara po kilogramu što je više nego dobra cena. Mogao bi da bude i jeftiniji, ali ga nema u količinima koje se traže – zaključuje Kocić.

S obzirom na to da je berba sa trenutnih zasada pri kraju buduća cena paradajza zavisiće od novih koji tek pristižu u prvoj polovini septembra. Formiraće je odnos domaće tražnje, koje će nesumnjivo biti jer počinje sezona zimnice, stanje u okruženju, ponuda, ali i epidemiološka situacija i eventualna zabrana svadbi i drugih proslava. Ipak, proizvođači ne očekuju da cena pada i dodaju da je verovatnije da će da raste, pa bi na veliko mogla da iznosi i 100 dinara po kilogramu.  

                                                
STATI NA PUT MONOPOLU

Na svim kvantaškim pijacama treba drugačije organizovati prodaju i naplatu, smatraju proizvođači. Oni ističu da bi svi prodavaci  morali da imaju registrovano gazdinstvo, a kod sebe potvrdu o aktivnom statusu i biljnu strukturu, pa bi onda cene i u Beogradu verovatno bile niže, jer bi iz tog lanca „ispali preprodavci čiji su kamioni na pijacama zarasli u korov i travu, ali tako drže monopol na najbolja prodajna mesta“.