LALOŠKI PARTI I KRAJIŠKI VIŠEBOJ: Dve kikindske manifestacije koje promovišu seoske običaje, navike i tradiciju

Jedna je prava laloška, banatska, autentična vojvođanska zabava sa dosta priče, muzike i hrane, a druga je “dođoška”, krajiška, dinarski jaka i snažna, promoviše mušku spretnost, snagu, veštinu i lepotu. U Mokrinu je to “Seljački parti”, a u Banatskom Velikom Selu “Krajiški višeboj”. Cilj obe manifestacija jeste da mladim naraštajima predstave stare običaje i način života, da poduče sajber generaciju da se može lepo zabaviti i bez društvenih mreža, družiti neposredno, a istovremeno pokazati sportski duh i veština, kondicija, lepota tela i duha. “Parti” je održan 12. a “višeboj” 11. put.

- Ovaj događaj je bitan za celo naše selo, jer negujemo i čuvamo običaje, kulturu, navike i tradiciju predaka. Važno nam je da nam dolaze Krajišnici iz Subotice, Prigrevice i drugih mesta i da smo uspeli da animiramo mladiće iz našeg i susednih sela da se takmiče. Ove godine imamo čak tri ekipe iz Banatskog Velikog Sela i jednu iz susednih Novih Kozaraca- navodi Borislav Stojisavljević iz UG “Krajiški višeboj”.

Zadovoljan je, jer “višeboj” sve više privlači pažnju javnosti, a prezadovoljan je i uspešni takmičar Jovan Stupar, nenadmašan u penjanju uz stožinu. Pobede osvaja na ovom i istim takmičenjima u drugim vojvođanskim mestima, pa i Republici Srpskoj.

- Višeboj za mene nije samo takmičenje, važnije je upoznavanje ljudi i skapanje novih prijateljstava. Penjanje uz stožinu je tradicionalna disciplina, a počeo sam se takmičiti sa svega 12 godina i to na nagovor drugara. Kada sam video da sam zaista brz i spretniji od mnogih, nastavio sam i već deset godina idem po višebojima - kaže Stupar, koji ima tek 26 godina i nada se da će njegov mali sin jednog dana krenuti njegovim stopama.

Na “višeboju” se momci takmiče u hodanju po brvnu, penjanju uz stožinu, skoku u dalj i u vis, obaranju ruku, nadvlačenju konopca, bacanju kamena s ramena.

„Seljački parti“ u Mokrinu je jedinstvena zabava. Nije to ni seoski vašar, ni slava, ni “buč”, kako se u Banatu često kaže. To je jednostavna, masovna fešta, sa mnogo opuštenih ljudi, koji dođu na livadu Vašarišta da se druže, vesele, pojedu i popiju, a sve za svoju dušu. Kao i obično, krčkale su se čorbe, peklo pečenje, roštilj, krmenadle, ribe i kobasice, sladilo se testeninom s makom, čikovima i gibanicom.

Bilo je pića i hrane u izobilju. I muzike. Razne, štimovane i raštimovane. Pevalo se iz grla, ali i sa majica. Ove godine na leđima je najviše bilo odštampanih Balaševićevih stihova, poput onih“nek se okuša hor torokuša“ ili “kad nećeš mirnim putom, dobićeš čarobnim prutom”. Na partiju se okupljaju drugovi, komšije, prijatelji, kolege, zaljubljeni i rastavljeni, deca i odrasli, gurmani i oni “mlogo gladni”. Ali nije to bila “parade pijanstva i kiča”. Bio je to pravi seljački parti. Moderan, ali na stari način.