DVE MANIFESTACIJE U KIKINDI: U Mokrinu „Seljački parti“, a u Banatskom Velikom Selu „Krajiški višeboj“

Mokrinčani će na Vašarištu prirediti muzičku i kulinarsku zabavu za decu i odrasle, ali na tradicionalni način, koji prikazuje život na selu nekada. Program počinje u podne i narednih nekoliko sati na prostranoj ledini deca će se takmičiti u pravljenju bunara od čokanja, ručnom krunjenju klipova kukuruza, pa će čak trčati u džakovima. Biće to nadmetanje fizičke spremnosti, veštine i kondicije, ali i poznavanja starih seoskih običaja. Stariji će se opet baviti težim teretima, „teraće“, odnosno okretaće traktorsku gumu, bacaće cigle s ciljem da je što dalje „itne“, a oni najhrabriji i najsmeliji okušaće se u novoj disciplini.

- Novi izazov za muškarce je „čičkaroš“, a jači pol treba da nosi ženu na leđima kroz lavirint prepreka i oko „kamara“ slame i da se, s njom na leđima, što pre vrati na cilj. Videćemo ko će se upustiti u ovako nešto. Nije obavezno nositi svoju ženu, može i neka druga, ako je lakša – šeretski, po mokrinski, objašnjava Neša Čavić, jedan od organizatora „Seljačkog partija“.

I dok se takmičari budu nadmetali, kulinari će na Vašarištu krčkati čorbe, peći prasiće, jagnjiće i roštilj, biće hrane u izobilju, ali i pića, piva, vina i sokova. Pa ko šta vole, što bi rekli Mokrinčani.

Istog dana, ali popodne, od 16 sati, u Banatskom Velikom Selu biće održan 11. „Krajiški višeboj“. U ovom mestu u kojem žive ljudi poreklom iz Bosanske krajine, koji su ovde došli posle Drugog svetskog rata, sve će biti u znaku isključivo muške snage, veštine , spretnosti, ali i gorštačkog ponosa.

Višeboj je takmičenje muškaraca u pokazivanju snage mišića, ali onako kako se to radilo i zavičaju njihovh predaka, bacanjem kamena s ramena, skoku u dalj, nadvlačenju štapa, obaranju ruku, nošenju džakova, borbi na brvnu i penjanju uz stožinu. Velikoselci na ovaj način neguju tradiciju naroda Bosanske Krajine, Like, Banije i drugih delova bivše Jugoslavije u kojima su živeli Srbi. Ideju višeboja pokrenula je grupa mlađih Velikoselaca sa željom da sačuvaju od zaborava stare običaje iz kraja svojih deova i pradedova.