OD KOPA JEZERO TIRKIZNE BOJE: Kod bešenovačkog Prnjavora u jeku radovi kompanije "Lafarž" na sređivanju okoline
JEDNO od najlepših jezera na padinama Fruške gore, koje pleni svojom lepotom, tirkiznom bojom vode smešteno je u blizini sela Bešenovo nadomak Sremske Mitrovice, gde mnogi posetioci traže na njemu spas od velikih vrućina.
Foto S. Kostić
Jezero koje nosi naziv Beli kamen nastalo je sasvim slučajno i to na nekadašnjem kopu krečnjaka beočinske fabrike cementa, gde trenutno kompanija "Lafarž" izvodi radove rekultivacije, a onda ovo prelepo mesto možda postane pravi turistički biser Fruškogorja.
MEŠTANI Bešenovačkog Prnjavora još nisu zaboravili preko trideset godina buke i prašine, ali su zbog "rađanja" jezera cementari sve oprostili.
- Na dnu velikog kopa, još dok se iz njega vadio lapor, rudarima je mnogo posla zadavao snažan izvor pitke vode. Morali su da ispumpavaju vodu u Prnjavorski potok, da bi mehanizacija mogla da pristupi rudi. Posle prestanka radova, voda je nastavila da puni kop, pa je umesto ogromne ružne depresije nastalo jedno od najlepših jezera u Vojvodini - priseća se deda Borivoje R., jedan od starijih Bešenovčana.
TAČNO pre 25 godina Beočinska cementara je obustavila proizvodnju na površinskom kopu Beli kamen, jer su zalihe krečnjaka bile potrošene, a preostale nisu bile zadovoljavajućeg kvaliteta, a šest godina posle zatvaranja "Lafarž" preuzima cementaru.
- S obzirom na to da je naša delatnost proizvodnja cementa, a da kompleks zemljišta na kom se nalazi i jezero nismo koristili godinama unazad, kao vlasnici zemljišta doneli smo odluku da prodamo sve parcele koje se nalaze u eksploatacionom polju, što smo i realizovali 2015. godine - navodi, za "Novosti", menadžer komunikacija "Lafarža" Snežana Petrović.
OBJAŠNjAVA da su u toku radovi na tehničkoj i biološkoj rekultivaciji kopa, koju "Lafarž" treba da završi do kraja 2024. godine u skladu sa projektom trajne obustave radova.
Foto S. Kostić
- Tehnička rekultivacija podrazumeva saniranje terena iskopavanjem i nasipanjem otkrivke sa susednog kopa Mutalj, i formiranje završnih oblika etaža i kosina kopa, nakon čega sledi sadnja izabranih biljnih vrsta koje su prilagođene za opstanak u eko klimatskim uslovima na ovom području - ističe Petrovićeva.
NE HAJU ZA UPOZORENjA
NA ovom jezeru kupanje je uvek bilo zabranjeno, jer nije bilo uređene plaže, spasilaca, a voda je duboka od šest pa preko 50 metara, bilo je i utapanja. Međutim, i sada dok se odvijaju radovi, građani ne mare za svoju bezbednost.
- Mi smo obeležili, zagradili i označili prostor, ali posetioci ne obraćaju pažnju na upozorenja - kaže Snežana Petrović.