POETSKO-DUHOVNI SABOR U MANASTIRTU BEŠENOVU: Laureatima za ovu i prošlu godinu uručene nagrade

Tema ovogodišnjeg bila je „Bešenovo kroz crvena slovca zove Daru iznad Jasenovca“ a učestvovalo je oko 100 pesnika iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Bugarske, Australije, Švajcarske i drugih zemalja, saopštili su organizatori manifestacije.

Pesnik Blagoje Baković, predsednik žirija konkursa, istakao je da je ovogodišnja tema bila inspirisana filmom o jasenovačkim novomučenicima, sa namerom da se razveje magla samozaborava i samoporicanja, kako bismo jasno i glasno mogli da kažemo šta smo i ko smo.

- U obnovi bešenovske svetinje ugrađuju se i opeke od reči žeženih, kojima zidamo bogotražiteljski put srpskom narodu na temeljima Svete pravoslavne vere - istakao je Baković.

Žiri, u kojem su uz Bakovića i igumana Manastira arhimandrita Arsenija Matića i pobednici prethodnih šest konkursa, odlučio je da najviše priznanje, „Bešenovsku povelju“, dodeli pesniku iz Šida Srđanu Maleševiću za pesmu „Gori Fruška, gori Bešenovo“.

- Dolazim iz malog grada čiji je najpoznatiji stanovnik, slikar Sava Šumanović, podelio zlu sudbinu sa svojim narodom i sa još 120 Šiđana i hiljadama Sremaca streljanih na stratištu. Šaljući pesmu na ovaj konkurs samo sam uradio ono što mi moja pripadnost narodu i gradu stradalniku zapoveda - rekao je Malešević.

Jasni Milenović iz Sremske Kamenice, Miru Kovaču iz Novog Sada i Željki Avrić iz Sremske Mitrovice dodeljene su tri ravnopravne druge a Dajani Petrović iz Valjeva, Dragoljubu Stankoviću i Jovanu N. Bundalu iz Beograda tri ravnopravne treće nagrade.

Kako zbog epidemije virusa korona, bešenovski pesnički sabor 2020. godine nije održan, uručene su i nagrade najboljima na prošlogodišnjem konkursu čija tema je bila „Ne damo svetinje jer one nisu dale nas“.

Za najbolju pesmu tog konkursa proglašena je pesma „Vera“, pesnikinje iz Zrenjanina Dragice Stojanović kojoj je pripala „Bšenovska povelja“ za prošlu godinu."

Nagrade oba konkursa dobitnicima je uručio Episkop sremski Vasilije, koji je naglasio da je bešenovska svetinja vekovima sabirala narod, baš kao i danas, i da je upravo na ovakvim mestima i potekao kult iz kojega se razvila i kultura, koja sada na najlepši način daje svoj doprinos obnovi i vaskrsu Manastira Bešenovo, navedeno je u saopštenju.