TORNJEVI DODIRUJU NEBO: U Vršcu počinje obnova najveće i najlepše rimokatoličke crkve u Srbiji, novac će nabavljati u hodu

Licencirana firma iz Starčeva trenutno postavlja najsavremeniju i izuzetno skupu skelu, koja bi i na visini od 63 metra trebalo da izdrži najjače udare prepoznatljivih vršačkih vetrova. Taj posao trajaće mesec dana, nakon čega će majstori najpre krenuti u sanaciju desnog tornja, koji je pre dve godine prokišnjavao i oštetio unutrašnjost ovog impozantnog zdanja iz 19. veka.

Vršački župni ured je deo sredstava, dovoljnih samo da se započnu radovi, dobio na konkursu u Mađarskoj. Nadaju se da će ostatak novca uspeti naknadno da obezbede uz pomoć naše države, kako bi se ovaj projekat, koji podrazumeva sanaciju dotrajale fasade i oba tornja, fazno realizovao. Izradu projekta je finansiralo Ministarstvo kulture, a ukupna vrednost radova je 1,8 miliona evra.

- Ovo je velika stvar za Vršac, jer smo počeli da pišemo novu istoriju - zadovoljan je župnik Alen Palatinuš, koji je imao dovoljno energije da počne da rešava ovaj višedecenijski problem. - Važno je da smo krenuli na ovaj put, koji će trajati minimum pet godina, a ostale stvari ćemo rešavati u hodu.

Posao su započeli, jer su, zahvaljujući donacijama Ministarstva pravde i Grada Vršca, još ranije kupili deo stolarije i titan-cink lim, kojim će tornjevi biti obloženi. Ipak, najzahtevniji posao, i finansijski i za same majstore, biće rekonstrukcija fasade, pošto je utvrđeno da je u crkvu ugrađeno pet vrsta kamena.

- Najveći problem će biti čišćenje i ozdravljenje stilskih fasadnih elemenata, koji su napravljeni od tufa, rupičastog vulkanskog kamena, u čije su se šupljine uvukle brojne nečistoće. Ozdraviti taj kamen, konsolidovati njegovu strukturu i dograditi ga na način da se te intervencije ne prepoznaju, biće veliki izazov - kaže Miodrag Mladenović, arhitekta konzervator, koji radi na ovom projektu.

Sama rekonstrukcija podrazumeva i izradu novih ornamenata, koji će zameniti sve one koji su dosad otpali ili se okrnjili usled loših vremenskih prilika, zbog čega na crkvi godinama stoji tabla sa upozorenjem da se fasada obrušava. Biće sanirani i procepi između tornjeva, nastali zbog frekventnog saobraćaja.

SRPSKI NOTR DAM

IAKO svojim impozantnim izgledom i dimenzijama zaslužuje da bude katedrala, vršačka rimokatolička crkva nikada nije bila sedište biskupije. Dugačka je 61 metar, široka 22, a visina tornjeva je 63 metra. Sagradili su je vršački Nemci 1863. u neogotskom stilu. S obzirom na sličnost, s pravom je nazivaju i srpskim Notr Damom. Ima najveće orgulje u Banatu, na kojima i dalje može da se svira, ali i one zahtevaju obnovu, koju su mađarski majstori obećali da će uraditi čim epidemiološki uslovi to budu dozvolili.