VATRA ZA BERIĆETAN ROD VENČIĆI ZA UDAJU: U Maloj Bosni kod Subotice čuvaju se običaj bunjevaca koji su ga doneli iz Dalmacije

I to nije bilo kakva vatra, nego obredna, uoči Svetog Ivana Cvitnjaka, koja ima zadatak da čuva i useve, kuće ali i zdravlje onih koji je uspešno preskoče. Ko ne uspe u tome, nema više o čemu da brine, ali na sreću, takvih nije bilo.

Reč je o davnašnjem običaju Bunjevaca, koji su ga u bačku ravnicu doneli pre više od tri veka iz Dalmacije, Hercegovine i jugozapadne Bosne. Do pred Drugi svetski rat ovaj običaj bio je raširen kako među salašima, tako i u varoši. Vatra se preskakala tri večeri uzastopno, a uz ovaj običaj vezuju se i razna verovanja. Ivanjska vatra se pali kako bi žito bujalo i žetva bila uspešna, kao davnašnji način zaštite polja od udara groma, leda i požara.

Da se ova lepa tradicija ne zatomi brine se UG "Bunjevačka vila" koje svake godine organizuje preskakanje vatre Svetog Ivana Cvitnjaka.

- Već nekoliko godina u Maloj Bosni održavamo ovaj običaj i svaki put nam se priključi više učesnika i publike. Devojke u bunjevačkoj nošnji najpre pletu venčiće od ivanjskog cveća, oni su se potom kačili na zabat kuće, kako bi ona bila sačuvana od groma i svakog drugog zla - priča Nela Ivić.

- Takođe, devojke su polaganjem venca momku u kolu davale do znanja da hoće da igraju sa njim, neke su bacale vence na krov kuće i čiji venac ostane na njemu, ta će se dogodine udati, a ako padne, ta će još morati da sačeka. Takođe, bacale su ga i na drvo i što je grana viša, to će se bogatije udati.

Kad se vatra strne običaj je da se noge i ruke provuku groz taj gar, kako se ne bi stvarali žuljevi, jer ris nije nimalo lak posao ni za muškarce ni za žene. Da vatra bude za preskakanje pobrinuo se Marko Nimčević, koji je curama i momcima postavio prilično težak zadatak.

- Nekada se to mnogo češće radilo, mnogo više mladih je bilo. Uglavnom se palila vatra kasnije, momci koji su okasnili od devojaka palili su je da bi znali da dođu kući - seća se Marko.

- Ivan Cvitnjak je bio čuvar zrnevlja, žita i ječma, zato se palila da sačuva rod i bude dobra godina. Nadam se da će mladi sačuvati ovaj lep običaj.
Sudeći po broju mladih koji su bez straha preskakali vatru, ovaj lep bunjevački običaj živeće još dugo.

- Svake godine sam ovde i veoma mi je zanimljivo. Nisam se bojala, došli smo sa učiteljicom bunjevčakog, svima nam je interesanto da pletemo venčiće i preskačemo vatru - priča Nevena Jurić iz Male Bosne.

PODRŠKA GRADA SVIM PRAZNICIMA

- GRAD Subotica izuzetno ceni bunjevački narod, što smo i dokazali ove godine kada smo omogućili da bunjevački jezik doživi ono što je odavno trebalo da se desi, da bude u ravnopravnoj upotrebi. Bunjevci su vredan, častan, radan narod koji je uvek bio na pravoj strani I dugo je trebalo da se isprave neke greške - poručio je Marko Marić, pomoćnik gradonačelnika Subotice. - Njihovi praznici su izuzetno vredni i autentični i njihovo prisustvo obogaćuje duh grada.