ISTRAŽIVANJA ZNAČAJNA ZA CELU POPULACIJU: Održana manifestacija "Dan blizanaca" na Univerzitetu u Novom Sadu

Uvodni dan je bio zapravo, onlajn događaj u okviru kojeg su, kako potvrđuje profesorka dr Snežana Smederevac, upravnica Centra za bihejvioralnu genetiku, istraživači, studenti i naučnici-volonteri predstavili najnovije rezultate i zanimljivosti iz oblasti bihejvioralne genetike, dok je danas upriličena manifestacija za blizance u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

- Naučnici volonteri su predočili rezultate svojih istraživanja upravo po konceptu otvorene nauke da bismo istakli značaj istraživanja koja bi trebalo da budu dostupna i razumljiva svima. Takođe, predavanja su održali i naučnici našeg centra kao i studentska sekcija koja se predstavila seminarskim radovima. S obzirom na to da je i druženje deo nauke, drugi dan smo posvetili upravo razmeni iskustava, upoznavanju i potvrdi da nauka nije bauk - kaže dr Smederevac.

Za najmlađe blizanačke parove je organizovana likovna radionica kao i dečija predstava "Bilo dvaput u jednom kraljevstvu" i kreativni kutak za zabavu koji su vodili studenti psihologije.

Roditelji će imati priliku da poslušaju predavanje "Kako da pomognete svojim blizancima da budu jedinstvene osobe?".

Dubravka Tančik, majka blizanaca Sonje i Luke (3,5 godina) i Marka (5,5) godina, došla je sa svojim mališanima na manifestaciju upravo da bi, kako kaže, bila u toku sa novim naučnim tekovinama.

- Blizance često svrstavamo kao jedno, ali se trudimo da to ne radimo, da deca ne gube na individualnosti. Imaju različita interesovanja, uobičajena za dečaka i devojčicu, ne oblačimo ih isto, ali idu zajedno na sportske sekcije i, svakako, stariji brat Marko jednako brine o njima - kaže Dubravka Tančik.

Po rečima dr Željke Nikolašević, predavača na Medicinskom fekultetu u Novom Sadu, Centar za bihejvioralnu genetiku trenutno predstavlja jedini centar u Srbiji koji se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti bihejvioralne genetike.

- Onovani smo pre 11 godina, a tim čine nastavnici i saradnici Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu tj. doktori psiholoških i medicinskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u praksi i naučno-istraživačkom radu. Tu su i studenti različitih nivoa studija koji imaju priliku da kroz volontiranje korisna znanja i dragoceno iskustvo u saradnji sa iskusnijim kolegama. Naš cilj je da sprovodimo blizanačke studije, istraživanja na parovima blizanaca, kako bi se došlo do jasnijih saznanja o efektima sredinskih i genetskih faktora, kao i njihove interakcije, na razvoj i formiranje osobina ličnosti, inteligencije i drugih psiholoških i fizioloških karakteristika. Sve to je od značaja za opštu populaciju – kaže dr Nikolašević.

Po njenim rečima, desetogodišnja ispitivanja bila su usmerena i na fenomene različitosti i veliki spektar osobina, a uočeno je da je veliki broj psiho osobina nasledan kao i da su prisutni sredinski uticaju. Ona je takođe naglasila da fenomen povezanosti kod blizanaca zasnovan na zajedničkom provedenom vremenu i da veoma dobro znaju međusobne želje, potrebe, osećanja, kao i da je veoma bitno ne upućivati ih isključivo jedne na druge, nego da se okreću društvu i sredini, i to ne kao par, nego kao jedinke za sebe.