"ČITAJU" GENE DA NACILJAJU BOLEST: Nova genetska laboratorija u Nišu, najmoderniji aparati za složene analize DNK

Pripreme za otvaranje ove laboratorije, koja je donacija američke vojske, prema rečima šefice laboratorije prof. dr Tatjane Jevtović Stoimenov, trajale su tri godine, a rad sa pacijentima počeće najkasnije na jesen.

- Najmoderniji aparati omogućiće hiljade složenih analiza godišnje, kao što je tipizacija gena kod malignih oboljenja. Radićemo analize koje će omogućiti precizno "gađanje" upravo onog gena koji je uzrokovao samu bolest - naglašava prof. dr Tatjana Jevtović Stoimenov, šef laboratorije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu.

Prof. Stoimenov pojašnjava da aparate koje je laboratorija dobila kao donaciju imaju samo vrhunske svetske ustanove:

- To će nam omogućiti da za naše pacijente možemo da radimo analize gena za sve bolesti koje su monogenske ili poligenske i na taj način obezbedimo prevenciju, brzu dijagnostiku i razvoj precizne medicine u Srbiji. Precizna medicina znači da, ako jednu bolest uzrokuje veći broj mutacija u genima, analizom gena tih pacijenata naći će se o kom se tačno genu radi i tada će moći da se primeni ciljana terapija.

Profesorka objašnjava da su karcinom dojke, debelog creva, pluća, bolesti koje su se nekada u prošlosti lečile tako što se određeni protokoli citostatika daju svim pacijentima. Zahvaljujući ovakvim aparatima, radiće se analize koje će omogućiti precizno targetiranje upravo onog gena koji je uzrokovao samu bolest, pojašnjava naša sagovornica i ističe da neće davati samo rezultate nego ih i tumačiti.

- Analize će raditi doktori nauka i davaće tumačenje dobijenih rezultata pomažući tako našim kolegama na klinikama da tačno znaju kako treba da postupe u lečenju pacijenta. U laboratoriji će se dodatno raditi analize gena koji učestvuju u metabolisanju lekova, hrane - ističe prof. dr Jevtović Stoimenov.

Na osnovu gena možemo da pravimo procenu o tome kojim bi, recimo, sportom mogao ili trebalo da se bavi neko ko pokazuje sklonost ka bavljenju fizičkim aktivnostima. To su geni koji su odgovorni za snagu ili za brzinu. Ova laboratorija će biti budućnost u medicini, kaže profesorka Tatjana.

AMERIČKI DOBROTVOR SPASAVAO SRPSKU DECU

LABORATORIJA za genetska ispitivanja nosi ime Džona Frontingema, dobrotvora koji je u Prvom svetskom ratu pomogao srpskom narodu spasavajući njegovu decu. Bio je bankar iz Njujorka, ali je napustio život u izobilju i pridružio se srpskoj vojsci u Solunu kako bi pomogao narodu i Srbiji. Srpsku decu koja su ostala bez roditelja zbrinjavao je u prihvatilištima i slao ih na sigurno u Francusku, Englesku, Grčku i Ameriku gde su nastavili školovanje. Spasao je na ovaj način više od 6.000 srpske dece da bi nakon rata otvorio domove za ratnu siročad u Vranju i Sremskoj Kamenici. Oženio se Jelenom, mlađom ćerkom Sime Lozanića, prvog rektora beogradskog Univerziteta i prešao u pravoslavlje.

Spomenik Džonu Frontingemu rad je vajara Dragana Drobnjaka iz Prokuplja.