VINSKA ISTORIJA SRBIJE U 12 PRIČA: Nesvakidašnja izložba u Kući Đure Jakšića u Kragujevcu

Na 12 panoa posetioci mogu da pročitaju svedočanstva o porodicama koje su se nekada bavile vinogradarstvom, o nastavljačima te tradicije. Tu su i stare fotografije vinarija, izložena su i umetnička dela, etikete, kao i stare knjige o vinu i vinogradarima. U dve celine obuhvaćen je period od odlaska Turaka iz Srbije do početka Drugog svetskog rata, i drugi, od raspada SFRJ do današnjih dana.

- Želimo da pokažemo da Srbija ima tradiciju vinogradarstva - kaže Rapajić za "Novosti". - Imamo dve kraljevske porodice, Karađorđeviće i Obrenoviće, i obe su se bavile vinogradarstvom. Njihovi vinogradi su i danas živi, na Oplencu i na Zlatnom bregu kod Smedereva.

Otkriva nam sagovornik i da će se svi izloženi predmeti naći u muzeju vina koji će biti u Kragujevcu ili u Topoli.

- Izložbom pokazujemo da je Srbija zemlja sa dugom vinskom kulturom, a ona je nezaobilazan deo kulture civilizovanih naroda - govori nam. - Kraljevski predznak vinima Srbije davali su svi naši vladari. Oni su kroz razne epohe, na svojim dvorovima brižno negovali kult vinove loze. Njima uz rame stajali su svi oni koji su sa svojim vinima znali da razgale srca vinoljubaca širom Srbije i Evrope. Danas, na zemlji predaka, vredni domaćini obnavljaju vinograde, vinima vraćaju kraljevski sjaj i ispisuju novu istoriju vinorodne Srbije.

Posetioci će saznati i kako su tri generacije porodice Mozer iz Zemuna gradile vinsku priču, još od 1848. Njihova vina bila su omiljena širom Kraljevine, a posle Drugog svetskog rata na njihovim temeljima nastao je "Navip".

- Između dva svetska rata porodice Radenković i Marković izdigle su Župu aleksandrovačku na vodeće mesto vinskih regija Srbije i Jugoslavije - kaže Rapajić. - Bavili su se proizvodnjom i trgovinom vinima. Svoja iskustva i znanja prenosili su na mlađe koji su se posle usavršavanja u inostranstvu vraćali u Srbiju i nastavljali tamo gde su stariji stali.

Zaljubljenici u vino bili su i članovi obe srpske kraljevske porodice. Obnavljali su stare i podizali nove vinograde, gradili vinske podrume, organizovali i slavili berbe grožđa, učestvovali u radu vinarskih zadruga, proizvodili i izvozili vina koja su se služila na mnogim evropskim dvorovima.

- Kupovinom imanja na brdu Plavinac 1827. knjaz Miloš Obrenović je trajno vezao ovu dinastiju za Smederevo - kaže Rapajić. - U vili Zlatni breg Obrenovići su priređivali prijeme i zabave i organizovali reprezentativne berbe grožđa. Priča o vinskoj kraljevskoj Srbiji, koju je knjaz Miloš započeo, prekinula se izbijanjem Drugog svetskog rata, a taj prekid trajao je narednih pola veka...

U ČAST VELIKOM MILUTINU DEDIĆU

IZLOŽBA je posvećena Milutinu Dediću, istoričaru umetnosti i slikaru, koji nas je napustio baš u trenutku kada je trebalo da utisne pečat umetničkom delu ove izložbe. Na izložbi je i nekoliko njegovih radova (na slici).
- Zajedno smo pripremali izložbu. Žao mi je što je nije dočekao. Večeras, na otvaranju, nameravam da mu se obratim. Siguran sam da je negde na nebesima i da uživa. Umeo je da uživa ovde, umeće i tamo - kaže Zoran Rapajić.

HILANDAR, STUDENICA I BUKOVO

NA izložbi su ispričane vinske priče o manastirima Hilandar, Studenica i Bukovo.

- Od osnivanja manastira Hilandar, pa sve do danas, njegovo bratstvo gaji vinovu lozu i spravlja vino - kaže Rapajić. - Ono je važno u ishrani monaha, u pripremi za pričešće, njime se nude hodočasnici koji se primaju na konak.