ŽUPLJANI DIŽU SPOMENIK ŠTEFANIKU: Pilotirao kao podrška srpskoj vojsci i narodu pri povlačenju prema Kosovu i Metohiji

Kako saznaju "Novosti", podizanje ovog obeležja bilo je razlog susreta delegacije Ambasade Slovačke predvođene sekretarom Borisom Končekom, sa predstavnicima Opštine, institucija kulture i turizma Aleksandrovca.

Otkud Štefanik, svojevremeno neustrašivi pilot, a kasnije general i diplomata u žiži interesovanja među Župljanima? Baš je na teritoriju ove opštine prinudno sleteo 6. novembra 1915. godine, kada je pilotirao kao podrška srpskoj vojsci i narodu pri povlačenju.

- Možemo da pretpostavimo da je Štefanikov avion sleteo negde u vinogradu, ali ipak, razmišljamo o reprezentativnim lokacijama koje će biti vidljive, poput prostora kod Muzeja vinarstva i vinogradarstva ili parka Srednje škole "Sveti Trifun" - kaže nam Mirko Mihajlović, predsednik opštine Aleksandrovac. - Razgovarali smo o spomeniku, ali i o drugim mogućnostima za saradnju. Slovačka je zemlja koja u svemu podržava Srbiju i osvedočeni nam je prijatelj.

Nije isključeno i da se ovom lepom projektu priključi i Ambasada Francuske, budući da je Štefanik bio pilot njihove avijacije. Istoričar Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe kaže da je Štefanik bio sa mehaničarem Mišel Bordoom u avionu kada su pogođeni iznad Šumadije. Po sletanju kod Aleksandrovca zapalili su letelicu da ne bi pala u ruke neprijateljima.

- Naš narod mu je nesebično pomogao, pružajući mu hranu, vodu i utočište - priča Brborić. - Potom su nastavili povlačenje i prešli 120 kilometara za sedam dana. Iz Župe je došao do Brusa, preko Jankove klisure, Blaca i Kuršumlije, krenuo put Prištine. Neposredno pre nego što se pridružio Srbima u zbegu, ranjen je u oružanom sukobu i lečio se u Kosovskoj Mitrovici.

Potom je, baš sa Kosmeta, krenula prva zvanično priznata, medicinska evakuacija avionom u istoriji! Sa ranjenim Štefanikom, čuveni francuski avijatičar kapetan Lui Polan (1883-1963) preleteo je kanjon Belog Drima, i po gustoj magli prevalio 200 kilometara! Sleteli su nadomak Valone, a potom došli do Rima.

Župljani veruju da bi Štefanik posle Velikog rata sigurno obišao Aleksandrovac da je samo duže poživeo. Nažalost, poginuo je u avionskoj nesreći 1919. u Ivanki na Dunavu. Stigao je, međutim, da uradi mnogo. Sa Tomašem Masarikom i Edvardom Benešom, jedan je od osnivača Čehoslovačke 1918. godine. Uspešno se bavio prirodnim naukama i filozofijom, osvojio je Mon Blan, vodio meteorološke i astronomske stanice širom sveta, radio na spektrografiji, solarnoj fizici. Stekao je i zvanje oficira Legije časti 1917. Flota Vlade Slovačke danas nosi Štefanikovo ime, kao i aerodrom u Bratislavi, Opservatorija "Klet", Akademija oružanih snaga, ali i mala planeta 3571, otkrivena 1982.

OD ALEKSANDROVCA DO PRIŠTINE

KOLIKO Slovačka neguje sećanje na Milana Rastislava Štefanika pokazuje i to što jedan od najpoznatijih ultramaratona u ovoj zemlji, nosi naziv "Štefanik trejl". I upravo se održava u znak sećanja na marš od Aleksandrovca do Prištine, takođe dug 120 kilometara. U Slovačkoj ga trče od brda Bradlo, gde je Štefanikova grobnica, do spomenika i trga u Bratislavi koji nose njegovo ime.