NE ODUSTAJEMO OD ISTINE O NAŠOJ DECI: U Kruševcu obeležen međunarodni dan nestale dece

- Uspeli smo da skinemo tezu zastarelosti na ove slučajeve, da nametnemo Državnu komisiju za istraživanje slučajeva nestalih beba, kao telo koje ima mogućnost kontrole i pomoći roditeljima pri prikupljanju dokaza u kontekstima sumnje na otmicu dece -  kaže za “Novosti” Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za pravdu i istinu o nestalim bebama i član Komisije.

- Poslovnik kojim smo usvojili na sednici Komisije 17. maja precizira naša ovlašćenja. Roditelji simbolično obeležaju ovaj dan, svi su ovde ostali u pretkrivičnim posutpcima i niko od njih nije predao predlog sudu za odštetu. Na žalost,oko 694 zahteva je predato sudovima, ali je oko 1.500 ostalo u ovom modelu - tužilačke istrage uz podršku Komisije Vlade.

Pavlović podvlači da je formiranje posebnog tužilaštva važno kako bi se ujednačila postupanja tužilatava u Srbiji i izbegle neprijatnosti koje porodice doživljavaju pri postupanju određenih tužioca. Više od 120 krivičnih prijava zbog sumnje u otetu decu podneto je,prema Pavlovićevim rečima, pred kruševačkim tužilaštvima.

- Moja porodica veruje da je brat rođen 15. januara 1991. godine živ, članovi Udruženja su zaključili da je medicinska dokumentacija sporna i da ja sam optimista da ćemo doći do istine - kaže za “Novosti” Jovana Veljković iz Bošnjana kod Varvarina.

Ljiljana Milanović, koja godinama živi u Kanadi,svedoči za “Novosti” da neće,kao i ni drugi roditelji, stati dok se ne sazna sudbina nestalih beba.

- Ovo je jedini dan kada možemo da pomenemo našu decu i iako ima 240.000 roditelja koji ih traže,nijedna orgnaizacija,država, ne želi da ih spomene-kaže Ljiljana,koja zbog kontradiktorne dokumentacije više službi, veruje da je njena devojčica rođena 3.marta,1975.godine-oteta iz bolnice.

Većina lekara,ginekologa,medicinskih sestra i drugog osoblja, koji su radili u kruševačkom porodilištu 70-ih i 80-ih godina nije više među živima. Sumnja u nestanak i otmicu beba,rođenih u Kruševcu,i danas ne napušta majke,koje su prethodnih decenija podnosile tužilaštvima prijave, obijale pragova istorijskih arhiva,bolnice,matičnih službi i drugih adresa gde bi se eventualno pronašao neki trag.

DOKUMENTA

PROPUSTI u protokolima, prazne rubrike na ime porodilja, odudaranja identifikacionih podataka o roditeljima i bebama, nankadne izmene u izvodima matičnih knjiga i spisa, dokumentovana vakcinacija za mrtvorođenčad,pozivi za vojsku koji su stizali na adrese roditelja koji su se dve decenije ranije pomirile sa gubitkom, samo su deo uzroka brojnih sumnji u pošten rad institucija.