ANRI LEKONT ZA "NOVOSTI": Želim Đokoviću još grend slem trofeja!

Tako, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", govori legenda francuskog i svetskog tenisa Anri Lekont (61). Njegovom oštrom teniskom oku malo šta promiče. Veliko iskustvo sticao je osvajanjem 19 ATP titula, a vlasnik je, na Rolan Garosu, i pehara, u dublu sa Janikom Noa, koji je podigao 1984. godine.

U svojoj bogatoj riznici trofeja ovaj izuzetni levoruki igrač ima i osvojeni Dejvis kup za francuskim nacionalnim timom 1991. godine, kao i Svetski kup 1986, tada kao peti igrač na ATP listi. U dublu, osvojio je i Indijan Vels 1992, u paru s Gijom Foržeom. Smatra se jednim od najboljih francuskih tenisera open ere.

U privatnom životu je predusretljiv i uvek se rado odaziva da prokomentariše zbivanja u tenisu. I danas je kod kuće redovan posmatrač i pasionirani komentator na velikim teniskim spektaklima, kao što su Rolan Garos ili nedavno završeni pariski masters u "Bersiju". 

• Je li masters u Parizu izgubio na draži, imajući u vidu da ove godine nije bilo velikih zvezda?

- Ne bih se složio s tim da ih nije bilo! Nastupio je Karlos Alkaraz, a videli smo i druge izuzetne igrače iz samog vrha svetskog tenisa koji su odlično igrali. Bio je tu i Igo Ember, atipični igrač, koji neodoljivo podseća na jednog drugog levorukog tenisera (smeh). Publika je uživala.

• Tenis je veoma zahtevan sport. Pripada li budućnost atipičnim igračima, poput Embera, ili onima koji prolaze kroz previše zahtevan sistem kakav, na primer vlada u Francuskoj, ali koji nije dao vrhunske rezultate na grend slemovima poslednjih decenija?

- Pre svega je na igračima da se investiraju u svoju karijeru. Sistem je odličan. Francuska teniska federacija radi fantastičan posao. Ali, na kraju je sve na teniserima. Moraju da sami oko sebe uspostave sopstvenu strukturu. Svi oni koji su nastupali ovde su prošli kroz to. Potrebni su napori, a za to je neophodno i vreme.

• Nema više na terenima Federa i Nadala, Đoković ređe igra… Kakva budućnost čeka publiku u ovom sportu?

- Ono čemu smo prisustvovali, nikada više nećemo videti. Bila su to tri fantastična igrača koji su igrali tenis iz snova. Sva trojica su se međusobno ispomagala svojim igrama, da bi se popeli na nedostižne vrhove. Svaki od njih ima svoj lični pečat i svaki je mnogo dao svetskom tenisu.

• Došlo je do smene generacija. Kako vidite nova imena koja preuzimaju teniski vrh?

- Ne može se to porediti. Različito je. Dolazi nova generacija, takođe s velikim potencijalom. Ali, ne obeležavaju tenis u svojim počecima kao što su to radili Rodžer, Rafa i Novak.

• U čemu je razlika? Šta im nedostaje u odnosu na veliki trio koji je prethodne dve decenije obeležio "beli sport"?

- Razlika je u svemu! Najpre u ličnostima. Velika trojica su bila različita. S jedne strane je bio Džems Bond – Rodžer, terimnator – Rafa, dok je Džoker bio Nole. Tri različite ličnosti, sa tri različita stila igre, i sa ogromnom željom da egzistiraju i dominiraju u tenisu.

• Imaju li mlađi šanse da ih jednom dostignu?

- Pronaći će svoje mesto. Dolazi polako njihovo vreme. Tu su Janik Siner ili Karlos Alkaraz koji tek treba da pokažu da mogu da osvoje više grend slemova. Nadam se da će, takođe, pomoći jedan drugome da se penju naviše.

• Šta, s druge strane, donosi nova generacija u odnosu na stare? Je li to, možda, eksplozivnost?

- Eksplozivnost su imali i "stari". Donose svoje osobene ličnosti i igru koja evoluira. Ali, tek su na početku. Podloga je drugačija, postaje brža, videli smo to i u "Bersiju". Čim je brža, imaju više problema. Moraju da se adaptiraju. Zato su igrači, poput Iga Embera, koji je imao različit stil, uspeli na prethodnom turniru da nametnu svoju igru.

• Đoković je i dalje aktivan. Dokle, po vašoj proceni, još može da igra i osvaja titule?

- Kod njega je sada sve isključivo pitanje motivacije. Sve je osvojio! Ako zaista ima želju da nastavi, Nole će igrati. Možda kod njega sve postaje polako komplikovano oko motivasanosti. Jer, uvek je imao "brata" pored njega da ga gurne napred. Sada ga stižu i godine, ponekad malo kasni na loptu. Da li će učiniti dodatni napor da prebaci u višu brzinu da bi dobio još neki grend slem? Iskreno mu to želim! Mada je, ionako, uradio sve što je moglo da se uradi u tenisu.

KORAK DO ROLAN GAROSA 1988.

Lekont je u singlu na Rolan Garosu igrao u finalu 1988. godine kada je poklekao protiv Matsa Vilandera, a ima još i dva polufinala na terenima u Bulonjskoj šumi, 1992. i 1986, kada je među četiri najbolja bio i na Vimbldonu. Jedini je francuski igrač iz open ere koji je odigrao tri puta polufinale Rolan Garosa.

BONUS VIDEO: Pečat najboljeg - Koje rekorde sada juri Novak Đoković?