NOVAK ĐOKOVIĆ NIKADA EMOTIVNIJI: Nole o Olimpijskim igrama, povredi, porodici...

U razgovoru sa Aleksandrom Stojanovićem i Draganom Kosjerinom, u emisiji "Putem šampiona", Novak Đoković je rekao: 

- Postoji više razloga zašto je Olimpijsko zlato najveći uspeh. Onaj najveći je što sam predstavljao Srbiju na prvom velikom globalnom svetskom događaju. Retke su prilike da osvojite medalju za svoju zemlju. na prvoj olimpijadi osvojio sam bronzu. Protiv Nadala sam bio blizu da se plasiram u finale. Nakon toga sam izgubio dve u polufinalu i dve bronze. To su najteži porazi u mojoj karijeri. Mi u tenisu stvarno imamo sreće da možemo da učestvujemo u četiri najveća turnira, na grend slemovima. Možemo svake godine da se dokažemo. Olimpijske igre su dragocene. Samim tim što sam u prve četiri olimpijade uspeo da se ne plasiram u finale, imao sam operaciju kolena, uspeo da se uzdignem i da dođem do finala Vimbldona gde sam poražen od protivnika kog sam u finalu Olimpijskih igara savladao i to na terenu koji mi je jako poznat. Zato sam pao na zemlju kada sam pobedio u polufinale. Znao sam da se tu neću zaustaviti. Sama činjenica da su na tribinama bili moji najbliži ljudi, moja deca, moj tim, pripadnici olimpijskog tima Srbije. To ne mogu da doživim nigde na drugom turniru. Da dolaze kolege iz drugih sportova da me podržavaju, to mi je dalo dodatni podstrek. Najlepši set emocija je bio taj, na dan kada sam pobedio Karlosa Alkaraza u finalu, kada sam pao na kolena. Blagovloven sam, doživeo sam puno uspeha, a ovo je najveći. 

O pritisku je rekao: 

- Kada ste u mojoj poziciji pritisak je uvek prisutan. Kada se očekuje da pobedite u svakom meču, posebno. Samokritičan sam i uvek očekujem perfekciju, za to se spremam, mnogo svog vremena i energije žrtvujem da dovedem sebe da kada izađem na teren odigram najbolji tenis kada je najvažnije. Malo je drugačije u poslednjim godinama, stigle su me godine. Moram da budem selektivniji kada biram turnire na kojima želim da dožim vrhunac forme. Olimpijada je ove godine bio cilj. Povreda na Rolan Garosu me je malo poremetila, ali finale Vimbldona bio je znak da ću biti spreman za Olimpijske igre. Uoči finala na olimpijadi pobedio sam Nadala na centralnom terenu, to je bio pokazatelj da sam u dobroj formi.

- Cilj u karijeri mi je bio da osvojim Vimbldon i budem prvi na svetu. Olimpijadu sam počeo da osećam kada sam odigrao prvu olimpijadu, kada sam osetio taj duh, koliko je zapravo jedinstveno šetati sa 10.000 sportista iz svih najvećih sportova na svetu. Da sa njima podeliš sva ta iskustva. To ne možete da doživite nigde, ni na jednom drugom takmičenju. 

Otkrio je šta je savetovao drugim sportistima iz srpskog tima. 

- Olimpijsko selo je posebno iskustvo. Svaki sportista to treba da doživi. Prvu olimpijadu sam proveo u selu, drugu pola pola. Sada sam odlučio da budem van sela. Imam neke svoje rutine, odmor da mogu da se pripremam da jurišam na medalju. Istina je da sam u prvoj poseti želeo da se prošetam, da odem do menze, teretane, to su tradicionalne rute kada dođem na olimpijadu, ovo je moja peta bila. Došlo je u jednom trenutku do zasićenja, ali mi je važno da odem do srpske kuće gde me je sačekao veliki broj sportista. To je jedna posebna zajednica, atmosvera, vi se osećate kao tim, kao porodica. Delite zgradu, bodrite jedni druge. Bilo da je u dnevnoj prostoriji, na terasi, u doktorskim prostorijama. Televizori uvek prate naše sportiste, gledamo da uvek budemo u toku sa dešavanjima. Ono što su mi priredili kada sam došao sa medaljom. Pamtiću čitavog života. Na kraju odlazak u selo, kome sam se najviše radovao. U jednom trenutku bilo mi je neprijatno zbog sve te podrške. Bilo je fascinantno videti sve njih, većina su još uvek bili u takmičenju. Imali mečeve sutra, otvarali su šampanjac, radovali se sa nama. Zadužili su me. 

O povredi na Rolan Garosu. 

- Prva misao bila je da li ću igrati na Olimpijskim igrama. Više nego Vimbldon koji mi je bio dečački san. Kada sam se operisao, čak i pre operacije, uverili su me da ako operacija dobro prođe, pod uslovom da se ispoštuju rehabilitacioni procesi, biću spreman za Olimpijske igre, a za Vimbldon videćemo. Svakim danom bio je za 50 posto bolji osećaj nego juče. Tu sam otklonio svaku sumnju da će da mi pravi koleno problem za olimpijadu. 

O samopouzdanju je rekao: 

- To datira iz ranijih dana. Imao sam u svojim početnim godinama bavljenjem tenisa primer u svom ocu. BIo je izuzetno uporan. Verovao je u mene kada i ja nisam. Moja mama je izdržavala sve nas. Mene, oca, braću. ... Bilo je izazovno za mene i moje roditelje. Počeo sam da igram tenis u vreme sankcija. Trebali su mi roditelji, neko ko veruje u mene. Bez obzira na to ko je prekoputa mreže. Uvek sam se trudio da poštujem rivala, ali da verujem u sebe. Svaka reč, svaka misao ima svoju snagu. Poteklo je iz kuće, a potom naravno i pokojna Jelena Genčić koja je bila moja teniska majka i Nikola Pilić koji je bio moj teniski otac, koji su trenirali najveća imena usmeravali su me. Jelena do moje trinaeste godine, a potom Pilić do prvih profesionalnih dana. Imao sam sreće u tome što sam i ja i moja porodica naleteli na vrhunske znalce, stručnjake koji nisu znali da prenesu samo znanje tenisko već i kako da mi pomognu mentalno i emocionalno. 

Osvajanje prvog Vimbldona dovelo je do toga da budem na prvoj poziciji. Doček u Beogradu bio je neverovatan. Ujedno prilika da predstavim tim. Porodica, posebno dva moja mlađa brata, supruga, to su ljudi kojima mnogo dugujem. Vimbldon je oduvek imao posebno mesto u mom srcu. Sa četiri ili pet godina gledao sam Samprasa koji osvaja prvi Vimbldon, ujedno prvi meč u životu. Jednostavno sam se zaljubio u zelenu travu, bele dresove, ta istorija koja se oseti, to je nešto što nema nijedan drugi turnir. Zbog toga je najvažniji u istoriji teniskog sporta. Ako bih morao da izdvojim neki turnir, to je Vimbldon koji mi je omiljen. Australijan open ima za nijansu bolje rezultate. Jako sam blizu i u količini pobeda. Ove godine sam igrao finale protiv Alkaraza. 

Govorio je Novak Đoković i o Ju-Es openu. 

- Godine 2011. osvojio sam Vimbldon i prvi Ju-Es open. Titula protiv Federera mi je najdraža. Bio je veoma agresivan, igrao najbolji tenis. U tom meču, da sam ostao priseban. 

Novak Đoković je imao savet za roditelje mališana koji se bave sportom. 

- Po meni, važno za roditelje je da svo to uzbuđenje i lepe vesti koje dobiju kada ima kažu "vaše dete je talentovano i ima perspektivu da potpiše za neki klub", da pokušaju u svom ushićenju da potraže još jedno ili dva mišljenja. Mnogo se reaguje na prvu loptu. Čim prva ponuda dođe, većina roditelja skače na tu prvu ponudu. Ne znači da je ona loša, ali često se dešava da se prave greške. Na greškama se uči, ali neka takva greška može da bude kobna. 

BONUS VIDEO: Aleks Koreča za Novosti o "velikoj trojci": Ono što su uradili ravno je čudu