KORAK DO "STOTKE": Kako je Olga Danilović u Parizu obradovala sebe i svoje navijače

Igrala je u osmini finala grend slema, napravila u tom smislu najbolji rezultat u karijeri, pokazala da može i zna više. Skočila je u plasmanu sa 125. na 107. mesto VTA liste. Još malo, pa bi mogla da se etablira među prvih sto igračica, što bi joj značajno olakšalo učešće na grend slemovima, bez igranja kvalifikacija.

- Ako uđem i u top sto, daj Bože jednog dana, opet ću da se prijavim za kvalifikacije! – šali se dobro raspoložena Olga, pa nastavlja u ozbiljnijem tonu. - Naravno da bih volela da mi se rang poboljša, i mislim da to može da bude.

U Parizu je ostvarila šest pobeda i pokazala kakvim mogućnostima raspolaže. Sada preostaje da napravi onaj dodatni iskorak, koji će možda biti i presudan u karijeri. Prilika protiv Vondrušove nije iskorišćena, sigurno će se  uskoro ukazati nova.  

- Stalno se priča o nekim iskoracima i koracima. Zaista se trudim gde god da igram, da to bude najbolje. Uvek mi je nedostajao kontinuitet mečeva. To je prva i najbitnija stvar. Rad je tu, ali mečevi su nedostajali. Mislim da to može da se promeni – objašnjava Olga suštinu.

Naravno, i da ne bude povreda.

- Daj Bože da me telo sluša! Imam osećaj da je, svaki put kad je bilo nešto dobro, moje telo puno patilo. I u Parizu me je bolelo, zato što sam odigrala šest mečeva. Ništa strašno, ili što bi me brinulo. Idem kući na oporavak – ističe naša najbolja teniserka.

Već duže vreme koleno joj je rovito, ali naglašava da je u Parizu podnelo napore i da se sada dobro oseća. Upravo tako i definiše svoje prioritete. Ako je pitate šta bi sada najviše želela u vezi sa svojom karijerom, bez dvoumljenja odgovara:

- Prvebnstveno, da ostanem zdrava! Mnogo sam se namučila. Imala sam teške periode. Najgore je kad gledaš na TV kako drugi igraju, a ja kod kuće, primam terapiju. Ništa, naravno, u životu nije sigurno. Ovo je bio vrhunski turnir za mene, ali sutra je novi dan. Sada je već gotovo. Svakog gosta tri dana dosta. Idemo dalje, Jovo nanovo. Time se vodim – poručuje Danilovićeva.

Dok ne preskoči odlučujuću stepenicu koja će je osloboditi kvalifikacija, moraće da igra i na manjim terenima. Na pitanje kako tada zadržati motivaciju, odgovara:

- Nije isto igrati na "Langlanu", s takvom publikom, nego s troje ljudi pored terena. Ali, drugačije je za mene, drugačije i za protivnicu– iskrena je Olga.

Objašnjava i u čemu je najveća razlika.

- Na velikim stadionima, na bitnim mečevima, iako postoji nervoza, odgovaram na dobar način. To je dobra stvar, a loša je kad dođe manji turnir. I jedno i drugo odigram vrhunski, trudim se da uđem kao u svaki drugi meč. Svi su isti, samo je druga atmosfera. Ali, kad na grend slemu gubim set sa 5:1 mogu da se vratim, a na manjim turnirima te možda nekad brže uhvati tuga. Ali, i tamo sam se vraćala hiljadu puta. Sve je to normalno.  

ŠLjAKA ILI TRAVA

Posle Pariza Olga Danilović ide na Vimbldon, ali još ne zna gde će se pripremati.

- Da budem iskrena, još nisam razgovarala sa svojim timom o tome. Imali smo plan, ali dogurala sam daleko na Rolan Garosu, što ga je možda malo promenilo. Ne znam da li ću odigrati još jedan turnir na šljaci, ili na travi, pa otići na Vimbldon.