SVETSKA SILA SA SEDMOM SILOM: Kako je Novak Đoković ispisao istoriju i ušao u večnost (5)
ČIM se na novom "Šatrijeu" kroči u pres-centar, odmah iza zida koji deli izveštače od info-pulta, odakle puca pogled na čitavu salu, za prvim stolom, po tradiciji smešteni su srpski novinari. Početak Rolan Garosa svojevrsna je prilika da se, posle godinu dana, ponovo sretnu neka poznata lica. Ovog puta, tu su Vuk, Neša, Bećaga, Milan, Čvora, Sobinac, Saša, Filip, Mira i Nemanja. Neki od nas i po trideseti put.
Foto: Goran Čvorović
Odmah padaju inicijative. Otvara se zajednička "vacap" grupa. Njom će kasnije kružiti ekskluzivne fotografije, dragoceni podaci, iskucane konferencije za medije koje su, naročito mlađe kolege, u realnom vremenu ispsivale rekordnom brzinom.
Na ovoj mreži smo kasnije delili sve što se moglo. Između ostalog, i naše razočaranje kada jednom od nas nije produžena akreditacija za drugu nedelju zbog velikog broja zahteva drugih izveštača. Organizovali smo se da, bar, dobije informacije na vreme, a kolegijalnom predusretljivošću, i dve pozivnice da u polufinalu i finalu uđe na kompleks terena kao posmatrač. Brinuli smo i zbog toga što je, jednom, na povratku u Beograd, na pariskom aerodromu zalutao kofer, čak do Liona. Stigao je baš dok su pisani ovi redovi, javila je "vacap" grupa.
Sastavljamo, tako, izveštaje, kad nas iz posla prene poznati glas.
- Ko od vas najbrže kuca? – šeretski dobacuje u prolazu Novak, pa zastaje da porazgovara sa nama.
Raspituje se kakve uslove imamo, znamo li stenografiju, pita šta je s kolegama koje su ranije dolazile.
- Gde je Voja? – pita Nole i poručuje da ga pozdravimo.
Uvek je bio predusretljiv. Ne pamtimo ga drugačijeg. Tako je bilo i na jednoj sada već istorijskoj konferenciji za medije na ovogodišnjem turniru kada je vidno raspoložen "kritikovao" svoj tim zato što ga ne razumeju kada im traži banane, urme i vodu, a oni mu donose jabuke, kruške, i magnete. Pala je, naravno, ideja da ga sledeći put iznenadimo onim što je tražio.
Uvek su konferencije za medije Novaka Đokovića na srpskom jeziku poseban događaj. Znamo, unapred, da će tu biti pitanja i odgovora, ne za jedan, već za tri teksta. Sigurni smo da će nam reći nešto što još ne znamo, iako smo mislili da je do sada već sve rečeno, nešto što će nas prijatno iznenaditi, informisati, pa bogme i nasemajti. A sazna i on štošta od nas. Iz nadahnute atmosfere stvaraju se najbolji izveštaji.
Primećuju to i strani novinari. Zastanu, onako, posle engleske verzije, kad se sala poprilično isprazni, pa iz prikrajka, nekoliko njih, naslonjeni na stub, posmatraju, iz daljine, vedra lica, šaljenje, neku neuobičajenu prisnost za ovakve prilike, dok se etrom šire, za njih, nerazumljive jezičke konstrukcije. Posle nam prilaze pa se zanimaju šta nam je to rekao i raspituju kako smo uspeli da izgradimo tako blizak odnos.
Kako bi ovako lepa priča mogla da se završi drugačije, nego "porodičnom" fotografijom? Po starom dobrom običaju i već ustaljenoj tradiciji, posle konferencije za medije, Novak je sišao sa bine sa "Kupom musketara" i slikao se okružen srpskim izveštačima. Šta bi drugo strane kolege mogle da urade, nego da nas zamole da je posle proslede u svet.
BONUS VIDEO: PARIZ JE NjEGOV: Novak Đoković "prošetao" pehar Rolan Garosa Parizom