PROŠLO JE DESET GODINA! NJena smrt je žestoko pogodila Novaka Đokovića

Iako je bila vrhunski sportista, prvak Jugoslavije, reprezentativac, i u rukometu i u tenisu, zatim i uspešan urednik i producent u sklopu redakcije za kulturu TV Beograd, Genčićeva je bez dileme najviše upamćena kao teniski trener.

I to trener s retkim darom da uoči vrhunske potencijale.

Rođena je u Beogradu u uglednoj građanskoj porodici, oktobra 1936. Deda Lazar bio je oficir, lekar hirurg, po činu pukovnik, načelnik saniteta Vrhovne komande Kraljevine Srbije, do 1916, kada je smenjen. Genčići su poreklom iz Zaječara. Njegov rođeni brat Đorđe upamćen je u istoriji Srbije kao jedan od političkih prvaka Majskog prevrata 1903, prethodno uspešan poslovan čovek, zatim gradonačelnik Niša i ministar u vreme Kralja Milana Obrenovića. Važnu političku ulogu imao je i u vreme Kraljevine SHS. Po ženskoj liniji Jelena je potomak i Tome Vučića Perišića.

Otac Jovan oženio se tokom studija u Beču Austrijankom Herminom. Porodica je imala sedmoro dece, među njima i Jelenu.

Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Studirala je i psihologiju.

Kako je sama svedočila, njenom sportskom oblikovanju pomoglo je srednjoškolsko iskustvo. U gimnaziji, tadašnjoj Petoj mešovitoj, svakodnevno su imali fizičko. Iz te gimnazije poteklo je više desetina reprezentativaca ondašnje Jugoslavije.

Paralelno se bavila rukometom i tenisom. Kao sedamnaestogodišnjakinja na Vimbldonu se nadmeće u pojedinačnoj konkurenciji, bez uspeha. Događalo se da jednog dana nastupa kao reprezentativac u rukometu, a koji dan potom na teniskom terenu. Rukomet je igrala u Zvezdi, na poziciji golmana. Na golu rukometne reprezentacije Jugoslavije nastupala je u Nemačkoj 1956, u Beogradu 1957, na Tašmajdanu. Tada su osvojili treće mesto.

Imala je 27 kada je 1963. odustala od rukometa da bi se, što se sporta tiče, potpuno posvetila tenisu.

Od 1954. do 1976. igrala je za Tenis klub Partizan. Ukupno 20 puta bila je prvak Jugoslavije. U dva navrata, 1958. i 1964. pojedinačno. Zatim 12 puta u mešovitim parovima, a u šest navrata u ženskim parovima.

Juniorski teniski trener postaje sedamdesetih, pošto je 1976. prestala sa aktivnom igrom.

I time se posvećeno bavila do kraja života. Kako se pokazalo, na tom polju bila je neobično uspešna.

Otkrila je, i predanim radom izgradila, više međunarodno uspešnih tenisera. Pored drugih, Moniku Seleš, Novaka Đokovića, Gorana Ivaniševića, Ivu Majoli, Mimu Jaušovec, Tatjanu Ječmenica.

Radni vek provela je u Redakciji za kulturu TV Beograd i u školskom programu. U penziju je otišla 1993. Njeno ime našlo se na više od 1.000 emisija, s temama iz domena kulture i obrazovanja, istorije umetnosti, teatra, klasične muzike, ali nikada sporta.

Bila je zapravo sastavni deo prvih generacija TV Beograd. Rado se sećala, s ponosom, serijala na kojem je radila o srednjovekovnom minijaturnom slikarstvu u Srba.